Учитељ

366 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

Трећим начин учења. читања састоји се у памћењу молитава, стихова, у опште сваке песме или у прози написаног чланка, и у понављању научене песме, пазећи у књигу.

Четврти начин је онај, који се у Ј. П. школи показао као штетан, а то је читање из једнаких књига. Он је у нашој школи постао сам по себи. У почетку не беше књига те су по двојица читали из једне; за тим се ово омили свима, и кад им се рекне: „читајте!» — одмах се једнаки другови по способности одвајају све по два или три за једном књигом, па један чита а остали га поправљају. И ако их одвојите ипак они сами знају ко је с ким раван у читању те Тарав увек тражи Дуњку «Ходи ти овамо, а ти иди тамо код твојих“. Неки од ученика не воле ово заједничко читање, зато, што им оно није нужно. Овај начин читања, практичан је зато, што се лакше памти тачан изговор, али сва ова корист, постаје штетна, чим се узме само овај један начин за целу школу.

Најпосле, пети начин јесте наш омиљени начин логичног читања, т. Ј. читање вњига са интересом и разумевањем. Најпре се читају лакше а после све теже ствари. Сви су ови начини сами собом уведени у школу и читање је за месец дана учинило велики корак напред.

Посао је учитељев, да предлаже избор свих познатих и непознатих начина, којима се ученику олакшава учење читања. Оно, истина, лакше је предавати све по једној методи, па макар било читање из једнаких књижица, јер такво учење има облик поступности и правилности ; наш поредак у школи многима ће се учинити врло тежак или немогућ. Рећи ће когод: како ћемо погодити шта је свакоме ученику нужно, и да ли је његова жеља умесна% Или: како се не изгубимо у оној разноврсној гомили, која се не управља једним општим правилом. На ово одговарам: тешкоћа нам се показује само зато, што смо ми навикли да школу сматрамо као дисциплиновану чету војника, којом данас командује један а сутра други официр. Учитељу, који се уживио у овај наш поредак и који је научио на слободу, — сваки ученик изгледа као правна јединка са особитим карактером и особеним потребама, које се могу задовољити само слободом избора. „Кад не би било слободе и спољашњег „нереда“, коме се многи чуде, ми не само да не би могли критиковати ових пет начина читања , него их не би умели ни употребљавати и распоређивати према, ученичким жељама, и онда не би никад ни постигли онако сјајне резултате у читању као у последње време. Много пута смо имали прилике да видимо забуну посетилаца наше школе, који су хтели за два сата да изуче методу предавања и још да нам за исто време покажу своју методу! Ти исти посетиоци световаху нам често, да уведемо у школу овај или онај начин учења, међу тим, тај исти начин је у школи нашој употребљаван, али само не по деспотском правилу, код свих ученика.