Учитељ

370 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

какву реч, нпр. реч «упечатак», ви морате на место ње употребити другу. која је толико исто неразумљива, или ћете наредити цео ред речи, чија је веза тако исто неразумљива као и сама реч. :

Готово увек није само неразумљива реч, него ученик нема тога појма, који је исказан речју. Реч је увек готова, чим је појам готов. После тога и однос између речи и мисли и образовање нових појмова све су то тако сложене, тајанствене и нежне радње душевне, да се свако мешање јавља као груба сила, која задржава процес развића. Лако је рећи — разумети, али свима. је познато, колико разних ствари могу да се разуму уједно исто време, "кад се чита једна иста књига. Ученик, који не разуме две три речи у реченици, неће моћи да разуме ни Фини смисао једног одељка или однос што га има једна мисао према другој, која за њом долази. Ви као учитељ вучете на једну страну, али ученику није ни мало нужно оно, што ви њему хоћете да објасните. По неки пут вас он разуме, али не уме речима да искаже да вас је разумео, па зато се досећа те усваја нешто друго што је за њега веома важно и корисно. Ви хоћете да му помогнете да се изрази, али сва је мука што он мора речима да објасни онај упечатак, кога су у њему изазвале опет речи; зато он ћути или почиње да говори бесмислице, лаже, вара и почиње тражити то што је вама нужно, покорава се вашој жељи или изумева нешто што не постоји па се око тога мучи да га искаже; те тако се упечатак, што га је учинила књига, и поетичко осећање које му помагаше да погоди смисао, — зеборави и изгуби са свим. Ево примера:

Читали смо «Вија» (чудовиште) од Гогоља, понављајући својим речима сваки период. Све је ишло добро до треће стране; тамо се налази овакав период: «Сав онај учени народ, како семинарија тако и богословија, који је један према другом осећао неко наследно непријатељство, беше веома сиромашан у средствима за храну, а при том необично прождрљив тако, да је савршено било немогуће избројати, колико је сваки од њих за ужином прогутао ваљушака, — зато добровољни прилози месних грађана нису могли никад бити довољни».

Учитељ. Но, шта сте прочитали2 (Готово сви ученици, који ово читају, јесу веома развијена деца).

Бољи ученик. Народ у богословији беше несит, сиромашан, и ужинајући гутао је ваљушке.

Учитељ. И шта још:

Ученик (обешењак, али добро може да памти) Немогућа ствар, добровољни прилози.

Учитељ. (љутећи се). Треба размислити. Није то. Шта је било немогућег

Ћутање.

Учитељ. Прочитајте још један пут.

Прочиташе. Један разумнији, додаде још неколико речи, што их је запамтко, «Семинарија, храна месних грађана није могла никад бити