Учитељ

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 369 њ=-=— = пак, зато ваљда што они нису тако природни у опхођењу или већ појимају важност књижевног језика, — не воле много такве књиге, него више траже оне, у којима је половина речи, слика и мисли за њих неразумљива. Но ма да ове народне умотворине занимају дечији ум, ипак ми не можемо помоћу њих доћи до цељи, коју смо, може бити и погрешно, себи поставили: између ових народних књига и књижевног језика остаје опет иста, провала. Нисмо до сада изнашли никакво средство, помоћу кога би могли изићи из овога лажног круга, ма да непрестано чинимо нове покушаје и нове начине. За нас је ово питање нерешљиво: да би народ добио образовања нужно му је да уме читати добре књиге, — али добре су књиге написане језиком, којега народ не разуме. Да се научи разумети, треба.

много да чита ; а да би се с вољом читало, нужно је да се разуме оно_

што се чита ... Где је овде погрешка, и како да се изиђе из овога положаја

Можда и постоји нека прелазна књижевност, коју ми не знамо; можда, ће нам проучавање оних књига, које народ радо чита, и народно суђење о тим књигама, открити те путове и начине, помоћу којих људи из народа, (самоуци) науче разумевати књижевни језик.

Можда је овоме узрок и наша одвојеност од народа, насилно образовање више друштвене класе, а ствари ће помоћи само време, које неће удесити учитанку за народ“ већ читаву прелазну књижевност, која ће бити састављена, од свију књига, које се сада појављују, и која ће сама по себи бити згодна. за логично читање. Може бити и то, да народ не разуме и неће да разуме наш књижевни језик зато, што нема шта да разуме, зато што му се целокупна наша књижевност не допада, па ће он сам себи израдити особену књижевност. Најпосле, последња је наша претпоставка, која може бити највероватнија, да онај недостатак није у суштини саме ствари, него у нашој погрешној мисли: да је цељ предавања језика, знање књижевног језика, и у брзини да се та цељ постигне. Лако може бити, да ће се логично читање, о коме ми размишљамо, јавити само по себи, и да ће знање књижевног језика стећи у своје време сваки ученик у животу, као што то видимо код људи, који најпре читају без разумевања псалтир, романе, судска акта, а после постепено разумевају по што год, док тим путем не дођу до сазнања књижевног језика, У овој претпоставци непојамно нам је само то, зашто су све књиге за народ тако лоше и против народног укуса, и шта би требале да чине школе очекујући оно време. Само једну сретпоставку не можемо никако допустити, и то ову. зато што је знање књижевног језика корисно, да учимо народ против његове воље, насилним објашњавањем, обучавањем и понављањем, као што се учи Француски. Морамо признати, да смо ово више пута пробали, али смо код. ученика увек паилазили на одвратност, која несумњиво доказује да је наш метод лажан, У овим покушајима уверили смо се, да смисао речи и реченица не могу да објасне ни бољи учитељи, а камо ли лошији, који објашњавају, да је „сонмишче« неки мали «синедријон» и т. д. Тумачећи ма,