Учитељ

374 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

што увек у синтактичкој анализи учитељ истрчава испред ученика и обмањује их да они знају врло добро. Дошла, нам је н. пр. реченица: „на земљи не бијаше брда“. Један рече да је подмет — земља, други да је подмет — брда, а ми рекосмо да је то реченица без подмета, али смо лепо видели, да су ученици ућутали само из пристојности, али су разумели да је наш одговор много глупљи него њихов. Кад смо видели, да, је синтактичка, анализа незгодна, онда пробасмо са етимолошком: са деловима говора, са мењањем имена и глагола, и загонетасмо један другом о падежима и лицима, али ученицима опет постаде досадно.

У последње време ја сам чинио покушаје у другом разреду са, једним новим начином, што сам га сам измислио, и који ми се допао као угодан и рационалан, док се нисам из практике уверио о његовој неугодности. Ја нисам казивао имена реченичних делова, али сам тражио да ми ученици напишу реченицу, кад им задам само подмет, па их питањима доведем на то да они реченицу рашире прироцима, додацима и т.д. Н. пр. задајем реч: „вуци«“, после ученици рекну : увуци трчес, а ја их питам: кад, где, како и какви вуци трче, — ко још трчи, — шта још раде% Ја сам замишљао, да ће ученици, навикавајући се да одговарају на питања, која захтевају поједине делове говора, научити брзо и разлику ивмеђу врста речи и реченица. Они су заиста брзо и научили, али им тај посао бејаше досадан, и у себи се питаху : на што све тог — а то сам питање и ја сам себи постављао. па не нађох одговора. Без велике борбе не даје ни човек ни дете своју живу реч на механичка разлагања и истезања, Има неког осећања самоодбране у тој живој речи. Ако му је потребно да се развија, оно ће се развијати самостално и увек само према свима животним условима, Ви мислите да сте ухватили ову реч, приковали је у ред, окресали је и дали јој, по вашем мишљењу, нужне украсе, али ова реч, са живом мишљу и садржином, згрчи се и сакрије тако, да у вашим рукама остане само љуска, с којом ви можете развијати ваше вештине, ни у колико не користећи нити штетећи тој живој речи, коју сте хтели да образујете.

И сад се у нашем другом разреду изучава синтактичка и граматичка, анализа, вежбања у разграњавању реченица, али сва ова настава иде лоше

и сама по себи пашће. Осим овога, ми употребљавамо, ма. да строго нису граматичка, и ова вежбања у језику.

1. Из заданих речи дајемо деци да састављају сложене реченице; н. пр. ми напишемо на табли: Никола, дрва, учити се, а они на таблицама пишу, — први: „кад Никола не би секао дрва, он би дошао да се

учи», а други: уНикола уме добро да сече дрва, — можемо се од њега научити“, и Т. д.

2. Састављамо стихове по задатом размеру, и ова вежбања највише занимају старије ученике. Стихови су налик на ове:

Код прозора старац седи У кожуху подртом