Учитељ

и

ЗИМЊЕ И ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ 379

све, ама готово све побораве, што су научили за 4 године. Та два Факта довољна су да се сваки учитељ запита: да ли има користи од овакога школовања ' — и да ли се не би нашао који други начин бољи и згоднији за школовање ученика основ. школе :

Размишљајући о овоме, ја сам се бојао да ово изнесем на јавност, јер сам сумњао, да ће ми се рећи: како не умем да учим ученике, па за то и заборављају. Зато сам распитивао боље другове и сви, које сам о томе питао, потврдили су ми да им ученици за 3—4 године забораве огромну већину добијенога знања у школи. Ја сам ишао и даље и пратио из школскога дневника врло добре ученике, који су учили пре 5, 6 и 109 година, а нису продужили школовање или се одали 33– нату и писарству. па сам нашао да су готово сви неписмени. Од њих десетак, које сам ја нудио да пишу, нису смели ни тројица да узму перо.

— Срамота ме. господине, дркти ми рука, а перо нисам узео од како сам изишао из школе. Тако су се обично изговарали Ни једнога између њих није било, који је знао да лепо чита, а нису знали ништа ни из осталих предмета. Све су заборавили. То је био жалостан Факат за мене. Он ме је непрестано терао да о њему мислим.

Још више ме је збунило, кад сам на једној слави гледао утркивање двојице вршњака. Један од њих учио је школу и по свршетку вратио се кући своме оцу, а другл је научио у војеоци читати и по мало писати. Њима сам дао песмарицу и изненадио сам се, када сам видео, да много лепше чита онај, што је у војсци «на дохват» постао писмен. То ми је дало повода те сам дошао на мисао: да би много боље било завести и мање разреда у основној школи, само ђаци да буду старији. И данас тако мислим и остајем при томе. Ако желимо да нам ученици разумеју, што уче, и запамте што им се предаје. онда их морамо доводити у школу од десете године. Али ни ово само не би помогло. Готово онако исто, као и мала деца, заборав љају и младићи. Ја сам имао једнога стрица, који је учио два

2555