Учитељ

380 ЗИМЊЕ и литњЕе ШКОЛЕ

равреда основне школе и после 30 година није знао написати ни једно слово, а ни читати није умео, него је само познавао слова, и ако је био читав момак, када је из школе изишао. Из свега овога излази да ће најглавнији узрок неписмености пи заборављању бити, што се по свршетку школовања никад Ка ил не „узме: Шисменост је занал коб и сви занати. Ако се често не употребљава, не понавља, мора се заборавити. Та ми знамо како и одрасни младићи, кад отиду у стране земље, забораве за 90) година и свој матерњи језик, а како да не забораве наши сељаци читати и писати, кад никад књигу и ве виде. По томе, ја држим да им треба створити прилику за понављање, онога што су научили. Држава је мислила, да, то постигне продужним школама, али се том установом није ништа постигло. Сама установа. била је добра, али је ружно изведена. И љоме се одузимала радна снага нашим сељацима и занатлијама и то баш у најбоље време. За то јен била оправдана повика на продужне школе и када их државна власт није хтела укинути, онда их је укинуо народ и прилике. И дапас у целој земљи сумњам да има 30 продужних школа.

(стављајући за сада на страну варошко основ. школе, јер се оне налазе у друкчијим приликама, ја сам рад, да изнесем моје мисли о томе како би требало уредити сеоске основне школе. Но пре него што то учиним, дужност ми је набројати још један пут најглавније махне садањих основ. школа :

|. Садање основне школе одузимају сељацима за четири године помоћ и радњу снагу њихово деце, а то приморава, родитеље, да којим било путем ослобођавају своју децу од школске обавезе. Због тога наша, четири разреда, осн. школе никад не доврши ни половина ученика, који су почели први разред.

9. И они ученици, који сврше нижу основну школу, немајући више прилика за понављање ученога, заборављају већину школског знања.

з У многим местима, када настане летњи Рад, оставља _ учење једна. добра четвртина и недоласком у школу по '!0и 15 дана омета правилан рад у настави.

На послетку када се овоме дода и то, да је наша држава, у таким Финансијским неприликама, да јој апсолутно није мо-

,