Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ.

Уредништву „Учитеља“.

У листу „Учитељ,“ а у свесци за месец декембар 1891 године, на странама 304— 312, изашла је критика г. Ђорђа Којића учитеља, београдског, на мој „Атлас краљевине Србије.» Но пошто је критика написана и сувише субјективно, то вас молим г. уредниче, да ово неколико речи штампате у листу „Учитељ,“ не толико у име одговора г. Којићу, колико ради обавештења мојих пријатеља и другова, којима сам рад да скренем пажњу на субјективност г. Којића као критичара.

Да је ова критика г. Којића, оваква каква је, изашла ма у ком дневном или политичком листу, ја се на њу не бих ни освртао, а камо ли од-

"говарао; али пошто је она изашла у органу „Учитељоког Удружења « то ми част и дужност према мојим пријатељима и друговима налажу, да пропратим критику г. Којића и тиме им скренем пажњу на недоследност и нелогичност саме критике,

Критика г. Којића, подељена је на неколико одељака. Ја ћу укратко прећи и пропратити оне одељке, у којима су изложене грешке, које г. Којић сматра за тако крупне и велике, да чак и анатему баца на писца и потрошаче. Ра

Г. Којић у свом првом одељку, који изгледа као неки увод у критику вели: уИма већ 3—4 године како ова књига служи као уџбеник у нашој основној школи. До сад о њој није ништа писано, те изгледа као да је тако добра, да се о њој нема шта рећи. Ну како она има својих мана, разуме се поред добрих страна) то смо се решили“ и т. д. А на страни 311 вели: „Чудновато је, да је ова књига, са оваквим погрешкама, 3—4 године живела у основној школи без икакве јавне критике. Ово није баш добар знак за наше учитеље.“ И на последњој страни своје критике г. Којић вели да укњига није добра.“ Већ у самом почетку г. Којић је казао