Учитељ

БЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ по

навело, да на основу оваког мишљења кажем, да је то творевина Ђурђа Смедеревца. Одмах за тим, г. Којић замера и налази да је погрешка, што сам поменуо, да око Смедерева роди грожђе, па у својој критици вели; „То је било некад, али од како је дошла Филоксера у Србију, те је винограде баш најпре са свим упроластила.« Види се да је овде г. Којић и мало силом хтео наћи погрешку. Знао сам ја врло добро, да је Филоксера потаманила винограде у околини Омедерева, али сам исто тако знао, да се тамо на ново подиже винова лоза каламљењем и да су резултати овог каламљења. имали врло добар успех. Па не само то, но сам имао прилике да ово-годишње грожђе једем.

За планине Маљен и Повљен г. Којић вели, да сам казао, како су оне у округу ваљевском, пе да би ме још боље исправио тврди, да се оне налазе у округу ужичком. Овде је г. Којић неверно преставио ствар, јер у »Атласу« где сам поменуо планине у ваљевском округу, стоји од речи до речи ово: «Највеће планине налазе се на граници овог округа. Главне су планине : Сувобор, Маљен, Повљен и Медведник.» Поред тога дакле, што је г. Којић неверно саму ствар представио, он се још усудио да каже, како се те планине налазе у округу ужичком, а само се огранци простиру У ваљевском округу. Међу тим то није истина, јер се Маљен и Џовљен налазе чисто на граници ваљевског и ужичког округа, онако као што сам ја поменуо.

После ових грешака које је пронашао г. Којић, долази једно мишљење његово, којим мисли, да је излишно помињати како Колубара има два крака. и т. д. Но по што су то само мисли г. Којића, а не погрешке, то ћу оставити да тако мишљење г. Којић и даље за себе задржи.

Признајем, да је омашком у изводу Код знатнијих историских места речено ово: «Лука Лазаревић војвода из првог и другог устанка.“ Као главну грешку овде г. Којић налази у томе, што сам попа Луци дао мало већу важност и у другом устанку. Да је то омашка признаје и г. критичар сам, јер одма за тим наводи 49 страну ;Атласа« где се помиње како је поп Лука био само војнода у првом устанку. Ова ми се омашка свакако неће моћи уписати у грех и незнање, тим пре, што сам у биографији верно описао живот поп Луке. А шта ћемо онда, кад бих случајно напоменуо г. Којићу, како је поџ Лука, и ако није био учасник у самој борби, вршио можда какву тајну дипломатску мисију при двору руском за, све време док Срби пису добили своја права. А зар се и то не би онда могло сматрати, да је поп Лука био учесник и у другом нашем устанку. Но оставимо дакле целу ову ствар нашим историцима да је они расветле, а ми пођимо даље, где г. Којић замера што сам поменуо да су Срби на: Мишару, Равњу, Дубљу, Сбалашу, Чокешини и Тичару побеђивали Турке, па вели: умеђу тим и ђак из основне школе, који је учио Историју, зна, да су Турци победили Србе на Равњу 1813 год. и на Чокешини 1804 год.“ И овде ми се не може замерити незнање историјско, јер за мене и поред тврђења г. кри-