Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ОБНЕНПЕ 391

да и даље о томе размишља, требали у уџбенике или потсетнике уносити питања и одговоре или не.

Као што смо видели то су по г. Којићу речено „крупније погрешке у земљопису. Сад прелазимо на погрешке у животопису.»

И у овом другом одељку где се говори о грешкама у животопиоу, биће мало лоше среће г. Којић са изналажењем погрешака. Ту као и на сваком другом месту хвата се господин за поједине речи, па то претреса, и на основу тога изводи закључке о погрешкама. Тако код биографије о Кара-Ђорђу, казао сам да се Кара-Ђорђе поплашио и спремио с породипом да бега. Ту се подразумевало, да је и отац Кара-Њорђев пошао био да бега али се покајао, Међу тим г. Којић замера, што сам казао, како отац Кара-Ђорђев није хтео да их послуша, док међу тим и он је дошао до Космаја, па се ту покајао и ту га убили. Сва ствар лежи у томе, што нисам поменуо докле је отац Кара-Ђорђев дошао. То ја не рачунам у погрешку. А што по г. Којићу, нисам мало више и боље преставио величину и храброст Кара-Ђорђа, како је он као «муња прелетао с једног краја Србије на други“, питам га, шта би онда остало њему као учитељу Ш разреда 2

Таква је слична примедба, и код Милоша Обреновића, гдесам казао да је Милан узео свог брата Милоша за ортака, а ваљада сам требао казати, да га је узео за слугу. Факт је , да је Милош Милану у трговини као десна рука и да је за то Милош имао и свој део, и ако је прави ортак у почетку био неки турчин Ћорзуко. Што сам пак био кратак, па нисам поменуо све тачке уговора, које је Милош закључио с Марашлијом у Ћуприји, навело ме је то, што се Историја Срба учи и у [У разреду.

Исто је тако ситна замерка и код биографије Хајдук Вељка, што сам тамо казао, да је Кара-Ђорђе наредио 1811 године Хајдук Вељку да брани Неготин и Крајину; а међу тим 1811 и 1819 године није било никаква боја. Дакле место речи убрани“ требао сам да кажем „постави да управља.» Но држим, да Србија за те две године, нијг била баш тако осигурана од местимичних упада Турака, на с тога неће бити, да сам и ја учинио тако крупну погрешку рекавши. да „брани Неготин и Крајину», тим пре, што и сам г. Којић у критици на једном месту (стр. 309) вели, да је Кара-Ђорђе «9 година војујући с Турском царевином, као муња прелетао преко гора и вода и т. д.“ Извесно је овде г. Којић 1811 ни 1812 годину урачунао Кад је тако, онда није требао г. Којић да тражи длаку у јајету.

Признајем, да је погрешка, што сам за смрт Станоја Главаша узео 1813 годину, а требало је 1814.

На ону примедбу код биографије Стојковића, немам шта да одговорим г. Којићу, јер је на то довољно одговорио уредник „Учитеља» ставивши знак чуђења. А што сам пак место године 1811 ставио 1812, навело ме је што