Учитељ

392 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

сам у кнеж. Србији од Милићевића на стр. 1041 нашао ово: «Кад су Руси 1813 изашли из Каравлашке, "џ Миленко је тада с њима отишао у Русију и т. д. уТоме је дакле и навело на грешку. Доцније сам пак нашао на стр, 1042, да је Миленко и Добрњац исгерани из Србије отишли 1811 20д.

Још ми се замера, што сам поменуо, да је Милепко Стојковић са својом војском на Иванковацу дочекао Афис пашу, а међу тим, нисам поменуо остале војводе Синђелића, Добрњца и др. Главну је управу у том боју имао Миленко, но међу тим, ја сам код биографије Синђелића поменуо, да је у том боју учествовао и он са својим Ресавцима и да је ту показао велико јунаштво; то сам исто учинио и код Добрњца.

Остале су још две примедбе код биографија. По што су то примедбе а не трешке, то се на њих нећу ни задржати.

За карте вели, да нису добре што нису обојене- На то имам да од говорим, да то није тако лак посао, и да за бојене мапе треба доста пара, и више потрошачке публике. Друга је то ствар код Немаца, где се њихов «Атлас« штампа у неколико стотина хиљада екземплара. Тамо нико и не земера, кад писац од једног издања, заради «палату«, док међу тим код нас, ако је какав писац и узео 900) данара, виче се, да је то злоупотреба, глоба и т, д. Што се тиче повеза књиге то је ствар издавачева, али у колико је мени познато, данас се у другом свету само протоколи повезују жицом,

Завршујући преглед «Атласа«“ мога, он је поменуо и „ Атлас» што га је издала књижара А. Пурића. Кад је већ и то поменуто, онда ми је дужвост да и о томе проговорим коју. Прва мисао о »ћтласу«“ то је моја. Г. Тителбаха сам био замолпо да ми нацрта карте, па пошто нисам имао пара. да г. Тителбаху платим за цртеж, то сам казао, да ћу са њим делити добит докле будем употребљаво његов цртеж Тако јетоим било све до ! Јуна 1891 године, када је и рок уговору за штампање са књижаром А. Цурића истекао. Но пошто нисам више био за то, да употребим и даље цртеже г. Тителбаха. то сам дао да ми се израде друге слике уневши у њих неке новине. Међу тим, књижара А. Пурића похитати и штампа (АТлас« узевши за то од г. Тителбаха клише, а мој текст б6вз одобрења и питања прештампа, па чак је поменута књижара ишла тако далеко, да је избацила и моје име. За ту просту крађу књижаре А. Пурића, ја сам преко „Дневног Листа» обратио пажњу пријатељима и друговима, немајући законског ослонца (за књижевну својину) да поменуту књижару сулу тужим, Тако је текла ствар са тим Атласом што га г. Којић називље братом.

ж ж ж

Да завршимо. Од свих поменутих грешака, остале су ове као праве грешке: а) што сам место речи „миропомазан» казао «крунисан«; 6) за.