Учитељ

350 ЛИСТ (УЧИТЕЉ»> И УЧИТЕЉИ

пишу, како да се одреди граница моралној самосталности и зависности учитеља. Па како онда да није убијана воља учитељима за читање, које може разагнати ту душевну дремеж код њих, и пробудити самостална суђења, које се на језику таких старешина и не зове другим именом, но «узурпаторство», «револуционарство», «бунтовништво» и т. д.

Кад смо иставили ове недостатке и махне, од којих је патило, а и сада у нечем пати учитељство, дужни смо у исто време показати начине и средства, како да се то одстрани и утамани.

Сем самог школовања, о коме нећемо говорити, пошто се о томе давав и сувише пише и говори — прво ћемо поменути то, да је учитељу потребна пристојна плата, којом би могао подмирити све оно, што му је потребно; јер од самог хлеба не може се живети, но је нужно и остало прилично издржавање; а што је учитељ с те стране боље осигуран тим му п мисли његове све више, шире и јасније бивају. Јер свакоме је човеку само онда потребна духовна храна, кад је он сит Физичке; а ниједном оцу није онда до духовне хране. кад му деца пиште од глади. Према томе дакле и сваком је учитељу бар недељним и празничним данима потребна боља «трпеза» исто онако, као и педагошки лист на његовом столу ; јер прво поткрепљује не само тело, но и срце, опоравља му жену и децу, и све радује и весели, а друго тек онда, пошто су му задовољене постојеће нужде и потребе подмирене, буди и развија у њему радне мисли о васпитању туђе младежи, кад су му његова деца осигурава.

Даље, устајући против умне чамотиње учитеља, против оног њиховог самопоуздања, моралне зависности и осталог, желећи свим силама припомоћи томе, како они да продуже своје образовање —- имамо ово да кажемо:

Многи се од учитеља лаћају за много што-шта и утискују се у разна предузећа, док на против према своме раду и интересима свога знања немају оне живе ревности, коју би требало да имају. То у неколико односно неких и неких предузећа и није толико за осуду; али се само, пре свега и више