Учитељ

ЧИТУЛА 491

свога народа и оставио: 25.000 дин. српском књижевном друштву у Пешти, 95000 српској православвој школи у Баји и 95.000 болници у Баји.

Никола Нилица до скора је живео као служитељ у штедиорици у Чакову, Доситијевом месту рођења, па се одселио у друго место. Пре поласка, дао је председнику срп. цркв. општине 600 Форин. да се тиме откупи кућа у којој је Доситије рођен: На тој кући је плоча, која је метута, 15. авг. 1867 г. уз велико учешће народа српског и многих словенских гостију. Честити Килица жели је да обезбеди кућу и плочу Доситијеву, да не дође

туђину у руке.

Гледајући овако леп број српских добротвора, ми немамо довољно топ лих речи, којима би им одали заслужену пошту и хвалу. Чисто не знамо коме више да се дивимо, коме више хвале да одамо: да ли брићи Павловићима, који у рођеном месту подижу храм просвете себи и својима на. дику и вечни спомен; да ли Николићу из Јасенице, који помаже школу на источној стражи Српства; да ли Бравачићу, који помаже школу на западној стражи Српства; да ли митрополиту Николајевићу, који својој вери и свом роду не служи и не помаже сами крстом и молитвом, већ и материјалном јаком потпором; да ли Русићу, који умире преко мора, чак на другој страни земље, а опет се сећа свога народа; да ли Килици, који уштеду од своје скромне зараде прилаже на то да се очува спомен Орбина. Доситија ;

«Ако имате доста, подајте доста, ако имате мало подајте с добром вољом», рекао је Христос. А ови добротвори дали су доста, и дали не само с добром вољом, него и с топлом љубављу према своме српском роду. Зато н заслужују да им сваки Орбин вечно благодаран буле. па

+ –————

читула.

Мита Петровић професор српске Учитељске Школе у Сомбору умр'о је у Будим-Пешти 17 декембра пр. год. у 43 год, живота. Пок. Мита је свршио основне и средње школе у Карловцима и Винковцима, а математичке и природне науке у Прагу, Тибингену и Хали. За тим је постао проФесор Учитељске Школе у Сомбору. У њему су школа, наука и књижевност узгубиљи спремна и врло вредна радника.

Нека је мир његовом телу уморном и истрошеном у корисном раду.

Петар Т. Јовановић учитељ у Рајцу умро је 9 декембра пр. год. у болници неготинској. Покојни Петар рођен је у Д. Тувли у Босни 1868 г. Учитељску Школу свршио је у Београду 1890 год. с одличним усцехом и исте год. постављен је за учитеља у Рајцу.