Учитељ

ДРЖАВА И УЧИТЕЉИ 639

витељ има противу себе читаву поворку тужилаца, који од правилне радње праве неправилном, од напретка праве застој, од строгог познаваоца и извршиоца закона, праве га тиранином и човеком без срца, јер не уме и неће да погледа више пута кроз прете. Онда су и родитељи и тужиоци и сведоци јер треба да плаћају за противзаконе поступке своје, или да бар одговарају за то те да виде да против законих наређења не може се војевати нити се законских обавеза може човек лако ослободити без узрока.

Свега је овога у нас било; и данас се тако ради. А и како не би: Ако запитате управитеље : што тако раде те многа, законска наређења не примењују у живот, одговориће вам: та, људи смо; наваљујемо на овај јадан свет све, па не може да издржи. Ја сам одговоран за мој рад у моме разреду, а шта ме се тиче за рад неправилан у разреду друга мог. Он ће за ту своју неправилност одговарати кад му дође ревизор. Ако питате председника одговориће вам: преоптерећен сам пословима важнијим, државним; траже порезу, кулук, регруте, рачуне и шта ти ја све знам, па не могу ни главе да окренем школи. Ако запитате среску власт и она ће вам одговорити: ми смо ћуприја свију осам министара; сви траже да им се позиви и решења извршују; сви прете казном ако не извршимо. И ми морамо најпрече државне потребе да подмиримо од којих зависи државни опстанак. А школа; школа може без креде и табле; деца могу да се уче без књига и артије. Па не морају сви ни да буду учени људи; ко ће онда да нам копа, оре, коси, да зида куће, да нас служи ит. д. ако будемо сви учени. Море остави се учитељу спрдње.

Ето сви имају посла; сви раде па немају кад да свио школи побрину. Тако су се бранили онда кад су доиста све имали да раде. Тако се бране и сад кад порезу купи нарочити чиновник, кад кривце вата, истражни судија, тако ће се бранити и онда кад окружни одбори приме на се и своју дужност. Та, ми много радимо у свима струкама и свакад немамо кад, а од рада никаква напретка.

Поред законског наређења обавезног учења у основним школама, и поред тога што се прописи законски тачно признају и извршују, још је и та околност што деца похађају тачно школу, што је деци у Бечу, Пешти и Прагу забрањено да по улицама базају сама, или да се на улицама у гомилицама играју и задиркују. Ма кога дана, ма у које хоћете доба изађите у варош и прођите је скроз по улицама нигде нећете наћи гомилицу деце, па ни по улицама саму. Изгледа вам да деце и