Учитељ

НОВА ШКОЛА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН. И СРЕДЊИХ ШКОЛА 619

вија воља а познато је, да се у образовању воље састоји и образовање карактера. Знање из побројаних наука јесте дакле само једно средство — а ако хоћете на послетку и нижа цел. која се оној идеалној вишој цели мора потчинити. И у овоме смислу састоји се релативна вредност знања, коју омо већ рапије споменули, пошто апсолутну вредност има, образовање карактера.

Ово се код нас погрешно разуме, за то и јесте ова тачка за многе камен спотицања и један од моћнијих узрока. што многи падају у заблуде. У основним школама је дакле настава васпитна, јер служи, да се васпитна цел постигне супрот стручној настави стручних школа, која са васпитањем нема ништа заједничког. У овоме смислу уверава нас о томе и обично свакодневно мишљење, тврдећи, да нису стручно образовани људи вазда и најморалнији карактери, што и ми врло добро знамо.

Ну, програм наших основних школа као да не полази ба овог гледишта. Он је један конгломерат, који васпитање и. мање више, опемогућава. Истина према наставном плану у њему су заступљени сви предмети, који морају ући у програм једне васпитне школе, али ту се сва тежња обратила, на, тако зване, елементе наука, које треба сваки да зна. Прегледајте само ма и летимично, шта треба, да се учи из сваког, појединог предмета, па ћете се о томе и сами најбоље уверити. Из религије ћете наћи, да ученици треба већ у првом и другом разреду да знају о свима празницима, о анђелима, херувимима и серафимима, што је — радо признајемо — и за нас доста непојмљиво Тим се види, да се мало обраћала пажња на психолошке и педагошке захтеве, о којима се међу тим безусловно мора водити најозбиљнијег рачуна.

Све је испремештано, теже или лакше, пре или после, све је се то мало имало у виду. Религија се учи, да се познаје религија; хоће ли то повољно утицати на васпитање па баши на саму религију, о томе се мало а готово и ни мало није водило рачуна. За то и није чудо, што врло често видимо супротне резултате, који су најмање очекивани. Ну то су природне последице, када је у прављењу програма, било меродавно стручпо богословско мишљење, као што нам се чини, да је овде био случај. а што у ствари никад не сме бити, када се тиче васпитних школа.

Па тако је и са свима осталим предметима. И у српском језику, као и у природним наукама, у свима, свима предметима. Свугде је готово заступљено само научно стручњачко гледиште.

+