Учитељ

620 НОВА ШКОЛА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН. И СРЕДЊИХ ШКОЛА

Радо признајемо. да гдегде провирује, да су и педагошки захтеви хтели очувати свој ауторитет, али је и то врло сумњиво испало. Да наведемо само један пример.

Из српске историје уче се у трећем разреду биографије српских јунака из устанка од 1304 године и тек у четвртом равреду почиње се од почетка цела историја, која се за годину дана треба да сврши цела.

Историк би са свога гледишта тражио, да се почиње одмах са почетком историје у опште а не, да се најзаплетенији период издвоји и њим почиње. Ну има једно педагошко правило, које вели, да треба у настави ићи од лакшега ка тежему и од ближега ка даљему. И ово се правило овде погрешно схватило. Мислило се, да оно, што је нама ближе, да је и лакше. Али се при томе заборавило, да је новије време истина нама ближе, али много теже, јер је оно резултат прошлости и да је прошлост много простија, по времену много даља, али психолошки. нашем духу ближа, лакша и природнија, да је ученик може разумети. Причајући поједине биографије српских јунака из устанка, морају се спомињати и објашњавати поједини историјски догађаји, који су веома замршени а међу тим се не смеју избећи, ако треба да се правилно схвати и оцени знаменитост и вредност јунака.

Узмимо само ову околност у вид. Треба, да се прича о Карађорђу, који се бори за ослобођење свога, народа од Турака. Ученици већ знају, да смо ми данас слободни, да имамо своју државу, војску и свога краља; они се питају, како то, да се он бори против Турака, кад данас једва да се може у целој Србији тек по гдекоји Турчин видети! Учитељ би био рад објаснити и прича, како смо ми некад, у давној прошлости, имали своју државу, која је била још већа, него ли данас, па смо имали и свога цара, како су дошли из далеке земље Турци те се тукли са нама. Они нас победе, наше царство пропаде а ми толико векова робовасмо док не дође Карађорђе и други те. нас ослободише.

Ну запитајмо се сада, је ли ово природан пут; Је ли ово остварење оног педагошког правила7 Је ли ово лакше и ближеј То неће сада ваљда нико тврдити. Обрните онај горњи ред, нека се почне са првом историјом. Она је тавна, проста, баснословна, пуна прича, сличних онима, које су ученици слушали од родитеља, браће и сестара и друге родбине, пре него су пи пошла у школу. Нека се почне, како је било некада, време када је далеко од нас у земљи Бојци живео један народ који је био миран, добар, вредан и како то беху наши Срби, наши