Учитељ

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 653

У111. Вештине.

Остало ми је да кажем што год о двама предметима, који имају сасвим оделити карактер од осталих, — а то су цртање и певање, или једном речју : вештине (уметностиј.

Кад не бих знао зашто је нужно учити децу овоме или ономе предмету, онда би се морао запитати: да ли је сељачкој деци, која ће морати да проживе сав свој живот у непрестаној бризи о насушном хлебу, потребно изучавање вештина» На ово би њих 99 од 100 одговорили: није потребно. Друкчије није могуће ни одговорити. Чим се постави такво питање, здрави смисао тражи овакав одговор: он неће бити уметник, — њему је потребно да уме орати. Ако би се он васпитавао у уметничком духу, тада не би могао бити у стању да сноси онај мучни и непрестани рад, који га одржава, и кога он мора сносити, јер без њега не би се могао замислити ни опстанак државе. Говорећи он, ја замишљам под том речју народно, сељачко дете. Изгледа да је ово бесмислица, но ја се радујем овој бесмислици, не заустављајући се пред њом, већ старајући се да јој нађем узроке. Али ево друге још веће бесмислице. Ово народно дете, свако народно дете има онака иста, — шта ја говорим; — још већа права да ужива у вештинама, него ми, деца срећног сталежа, која немамо великих брига нити тешког рада, јер смо у средини свију животних угодности.

Лишити га права уживања у вештинама, лишити мене, учитеља, права да га уведем у ту област најбољих наслада, за, којима жуди његово биће, — то је велика бесмислица. Како ћемо да сложимо ове две бесмислице 2 Ово није лиризам, ово је логика, Свако је слагање немогуће; оно је самообмана. Кажу: ако је већ нужно цртање предавати у народној школи, онда треба узети само цртање из природе, техничко, које се даје применити на живот: цртање плуга, машине, зграда ит. д. Такав обични поглед на цртање има и учитељ Јасно-Пољанске школе, чији ћемо извештај мало после на другом месту изнети. Покушај таквога предавања цртања, уверио нас је у нетачност техничког програма. Већина ученика, после четири месеца рада на искључиво техничком цртању, где није било прецртавања, људи, животиња, природних предела, — најпосле је млого изгубила вољу према цртању техничких предмета, а сви су се толико развили у цртању као вештини, да су завели своје тајне свешчице, у којима су цртали људе, коње са четири ноге, које све излазе из једног места на телу!.. Тако је исто било и са музиком.

Обичан програм народних школа не допушта друго певање осим цр-

квеног, у хору, и то тако — као да то није досадно и тешко за децу да производе извесне гласове, т. ј. деца се сматрају као грла, која замењују трубице у оргуљи, — или се развија осећање луксуза, које се после

примењује на тамбури, хармоници, а често и у безобразној песми коју педатог не може одобрити. Једно од овога двога мора бити: или су вештине