Учитељ
659 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ
вота, и која би била сухопарнија и незгоднија за децу од саме географије. Друго, да би се саставило такво упутство, било би потребно спремати материјал неколико стотина година. Учећи географију у крапивенском срезу, морали би ученицима давати потребне податке о Флори, Фауни, о геолошком саставу земље на северном полу и појединости о становништву и трговини баварске краљевине, јер за ова знања имам материјала, — али ништа, не би могао рећи о Белевском и Јевремовском срезу, јер немам материјала, за то. А деца и здрави смисао траже од мене неку извесну хармонију и правилност у предавању. Остаје једно — или учити на изуст по географији Ободовскога, или никако и не учити. Као год што је за предавање историје потребно пробудити историјско интересовање, исто је тако за изучавање географије нужно пробудити географски интерес. По моме уверењу и опитима, географски интерес може се пробудити или знањем природних наука или путовањима, а особито овим последњим (9990). Као год што је читање новина и биографија, а особито мешање у политички живот своје отаџбине нужно за историјско интересовање, исто је тако путовање први корак за изучавање географије. Како једно тако и друго постало је у наше време свакоме доступно, зато се лако можемо одрећи старе навике: предавања историје и географије. Сам је живот тако поучан данас у овим односима, да би он могао попунити увек тај недостатак, ако би се доказало, да су географска и историјска знања нужна за опште развиће.
Ако се одречемо старе навике у мишљењу, онда нам неће бити ужасно помислити, да ће се развити људи, који у детињству ништа нису учили о Јарославу, Отону, Карлу и о Естрамадури. Па ето деца су престала учити астрологију, риторику, пијетику, па престају учити и латински језик, а род
човечански није глупљи због тога. Рађају се нове науке; у наше време се почињу популарисати природне науке; и треба да отпадају старе науке, — које и нису науке већ гране наука, јер рађањем нових наука ове постају непотребне.
Пробудити интерес, знати о томе, како је живело, како живи, и како се развијало човечанство у разним државама, — пробудити интерес за познавање тих закона, по којима се човечанство вечно креће; — с друге стране пробудити интерес за разумевање природних закона, на целом свету и за разумевање распореда рода човечанског по целој земљи, — то је са свим друга ствар. Може бити, да је буђење таквог интереса и корисно, али да се тај циљ постигне ту неће помоћи ни Сегир, ни Тјер, ни Ободовски, ни Грубе. Ја за овај циљ знам два елемента — уметничко осећање поезије и патриотизам. Да би се развило и једно и друго, још нема умбеника; % кад их нема, треба да их тражимо, а не да трошимо време узалуд и да малтретирамо младо колено, терајући га да учи историју и географију само зато, што смо и ми некад то учили. До универзитета ја не само што не видим никакве потребе, него видим велику штету од предавања историје и географије. — Даље ја не знам.