Учитељ

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 651

не одговарају ни уметничким ни историјским захтевима, а нису ни доследне нити имају историјског интереса, а поред тога, својим појединостима, прешле су сваку меру обичних историја.

Исто је тако и са географијом. Кад су Николу, нашег ученика, уверавали, да треба да учи географију, тада је његова мати рекла: зашто да учиш све земље% — кочијаш ће те одвести куда ти буде нужно. Јачег разлога није још нико навео против географије, и сви светски научењаци нису у стању ништа да одговоре против таквог јаког разлога. Ја говорим са свим озбиљно. Зашто је мени било нужно да научим положај реке и вароши Барцелоне, кад сам толике године проживео а нигде то знање нисам применио. Држим, да и најлепши опис Барцелоне и њених становника, неће ниуколико припомоћи развитку дечјих духовних сила. Зашто је нужно да Семка и Феђка знају канал Ла-Машиш и водене струје, кад они, посигурно можемо рећи, неће никад туда проћи; Ако баш случај нанесе Семку да прође туда, онда је све једно, — учио он или не учио — он ће сазнати, и то сазнаће врло добро, тта су струје и какав је канал Ла-Манш. На који ће начин припомоћи развићу његових душевних сила то знање, да урађена конопља иде горе по Волги, а катран доле, да постоји пристаниште Дубовка и да нека подземна греда иде до тога места, да Самоједи јашу на јеленима и т. д. — то никако не могу себи да представим. Ја имам цео свет математичких знања, за тим знања из природних наука, језика и појезије, али ја немам времена да их предајем; има безброј питања из свакидалшњега живота, које ученику ваља објаснити, и на која морам пре одговорити, а не да му сликам панораму поларног леда, тропских предела, аустралдских гора и америчких река. У историји и географији опит казује једно исто, и увек потврђује наше мисли, Свуда предавање географије и историје иде рђаво; на памет се уче реке, брда, вароши, равнице, цареви и краљеви; уџбеници су увек једни исти: Арсењева, Ободовског, Кајданова, Смарагдова и Берте, али се и опет жале на предавање по овим упџбеницима, тражећи нове. Занимљиво је то, да сви признају како се захтеви географски не могу сложити са духом ученика целога света, па зато изумевају хиљаде оштроумних средстава, (као што је метода Сидова) само да деца лакше запамте речи: најпростија мисао, да није ни мало нужна та географија, нису нужне те речи, — није ни једноме падала на памет. Сви покушаји да се географија сложи са геологијом, зоологијом, ботаником, етнографијом и још не знам с чим, историја с биографијама — остаде празна машта, која производи рђаве књижице налик на Грубеове, које нису ни за децу, ни за младиће, ни за учитеље, нити у ошште за публику. У самој ствари, кад би састављачи ових, бајаги нових, упутстава за геограФију и историју, размислили о томе шта они желе, и кад би пробали да, сами у школи предају по тим упутствима, они би се уверили да им књиге нису добре. Прво, географија у вези са природним наукама и етнографијом била би огромна наука, која се не би могла изучити целог човечијег жи43 %