Учитељ

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 655

изрећи свој суд: да је циркулација бржа и јача, да је храњење потпуније у онога човека, који живи на чистом ваздуху.

Такав исти однос постоји између уметности тако названог образованог друштва и између уметности како је народ схвата: ја говорими о живопису, и о вајарству, и о музици и о поезији. Слика неког уметника изазваће код народа дивљење само према техничкој вештини, али неће моћи да увбуди никакво ни поетичко ни религиозно осећање, а међу тим то исто народно осећање узбуђује се омиљеном сликом Јована Новгородског и сликом ђавола у крчагу.) Венера Милоска изазваће само одвратност према наготи и бестидности женској. Квартет Бетовенов изгледаће му као непријатна ларма, која је само зато у неколико интересантна што један свира на већој а други на мањој виолини. Најбољи производи наше поезије каб н. пр. лирске песме Пушкинове чиниће му се као гомила речи, а њихов смисао као последње будалаштине. Уведите народно дете у овај свет, — ви то можете учинити и непрестано чините помоћу јерархије научних вавода, академија и уметничких школа, — оно ће онда осећати искрено и слику уметника, и Милоску Венеру, и квартет Бетовенов и лирске песме Пушкинове. Али, улазећи у овај свет, оно неће моћи да дише свом. снагом плућа. својих, јер ће му шкодити свежи ваздух, кад се буде опет вратио у њега. Као год што у радњи дисања здрави смисао и Физиологија имају једнаке одговоре, исто тако у питању о уметности тај исти здрави смисао и педагогија (али не она педагогија која пише програме, већ она, која се пашти да изучи опште законе образовања) одговарају, да боље и потпуније живи онај, који не живи у стери уметности нашега образованог друштва и да сбу захтеви које народ тражи од вештина потпунији и законитији него наши. Здрави смисао ће казати ово само зато, што он види велику већину срећних људи, како живи лепо у тој средини; педагог ће учинити опит на душевним људским рад“ њама, чиниће опит кад се људи уведу у заражену собу, т.ј. кад се младом колену предају наше вештине, па ће на основу онога обалсирања, оне одвратности, који осећају свежи умови при улажењу у уметничку атмосферу, на основу ограничености душевних радња, закључити, да је народни поглед на уметност умеснији и законитији од погледа мањине тако названог образованог друштва.

Ја сам чинио овакве опите на двема гранама наше уметности, које су ми биле познате и које сам ја некад много волео, — а то су музика и поезија. И, страшно је рећи: дошао сам до уверења, да је све, што омо ми урадили на тим двема, гранама, урађено на рђавом и лажном темељу,

1). Молимо читатеља да обрати пажњу на ову наказну сличицу, занимљиву по сили религиозно-поетичког осећања, која стоји у односу према сувременом руском живопису, као живопис Ега Веајо Апсепко према последовачима МиклАнџеловске школе.