Учитељ

658 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

нисам хтео одмах да тражим правилност правих линија код сваке фигуре, само да их не бих бадава мучио; желео сам увек да буде сама Фигура нацртана, Мислио сам да најпре деци дам појам више о односима, између линија по њиховој величини и правцу, не бринући се толико о њиховој способности да правилно изводе те линије.

Дете ће најпре појмити дужину и краткоћу линије, за тим разлику између правог угла и паралелних линија, а тек после научи да правилно повуче праву линију.

У доцнијим лекцијама почели смо цртати углове, начињене од. оних четвртастих штапића, а за тим од ових углова састављали смо разне Фигуре._

Ученици нису ни мало пазили на дебљину ових штапића, — дакле на

~

трећу димензију и ми смо цртали непрестано само предњу страну састављених модела.

По неки пут сам морао цртати фигуре и на табли, и то онда, кад сам морао, због оскудице очигледних средстава, да јасније представим положај и међусобни однос Фигура. Чешће сам везивао цртање с природе са цртањем с прегледалице, дајући им ма какав предмет; ако деца не би могла тај предмет да нацртају, онда сам га ја цртао на табли.

Цртање Фигура с табле ишло је овако: ја сам најпре цртао хоризон- _ талну или одвисну линију, делио сам је тачкама на извесни број делова а ученици су прецртавали ту линију. За тим сам нацртао другу или неколико њих, перпендикуларних или косих линија, које су према првој стајале у неком односу и биле подељене на једнаки број делова. За тим сам састављао деобне тачке правим линијама или дугама, те је излазила каква симетричка Фигура, коју су после ученици прецртавали. Мени се чини, да је то врло практично, прво зато, што дете очима види сав процес образовања фигуре, и друго зато, што се овим цртањем на табли много боље развија. код деце појам о међусобном односу линија, него копирањем цртежа и оригинала. Овако се Фигура, као предмет из природе, прецртава у умањеном размеру. |

Никад неће бити корисно обесити пред ученицима велику сасвим нацртану слику или фигуру, јер ће ученик пред њом стајати збуњен као и пред предметом из природе. Али сам постанак Фигуре пред његовим очима, има већи значај. У томе случају ученик види основе цртежа, његов костур, на коме се после образује тело. Ученици се непрестано изазивају да критикују линије и њихов однос. Ја сам чешће нарочито неправилно цртао, да би сазнао у колико се код деце развило суђење о односу и правилности линија. Кад сам цртао фигуру, ја сам питао ученике, где, по њиховом мишљењу, треба још додати линију, па сам тражио од појединаца да сами замисле и кажу Како треба саставити Фигуру.

Овим начином будио сам код деце не само живо већ и слободно учешће у састављању и развијању Фигура; ово је код деце уништило оно