Учитељ

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 657 на И КОМУНА ИЛИ ОН

штинама.“ — Ово је највећа повластица, коју педагогија даје праву свакога човека да може бити шта он хоће. Све бриге педагошке, односно вештина, управљене су на то да се овај циљ постигне, Ја, држим да је то неправедно. Мислим, да свака човечанска природа, па ма којој средини, занимању или рођењу припадала, има потребе да ужива у вештинама и да, служи вештини; ова потреба има права да се подмири и мора се подмирити. Узимајући ово тврђење за аксиому, ја, могу насигурно рећи још и то: ако се десе какве сметње у уживању уметности за свакога, онда узрок овим сметњама не треба тражити у начину предавања, нити у ширењу или задржавању уметности за једнога или за многе, већ у карактеру и правцу уметности, у који морамо сумњати једно зато, да не би лажну науку предавали ученицима, друго и зато, да би младоме колену дали могућности да изради нов правац, како по форми тако и по садржини.

Овде ћу изнети учитељев извештај о вештини цртања. Начин предавања ове вештине може се рећи да је добар јер неприметним и веселим путем савлађује пред ученицима највеће техничке тешкоће, Питање о самој уметности није ни дирнуто, зато што је учитељ још пре почетка својих предавања, решио питање, да сељачкој деци није потребно да буду уметници.

Шртаљњ е.

»Кад сам пре пет месеци предузео предавања, цртања, тада нисам имао одређеног плана ни за то, како да распоредим материјал за предавање, нити за то, како да предајем ученицима, Нисам имао ни цртежа, ни модела, осем неколико илустрованих албума, са којима се и нисам служио у току мога рада, ограничавајући се на проста помоћна средства, која се свагда могу нађи у свакој сељачкој школи. Дрвена прно обојена табла, креда, камене таблице и дрвени четвртасти штапићи разне дужине, који се употребљавају за очигледно учење математике — ето то су била сва наша помоћна средства при предавању, а она нам ипак нису сметала да цртамо све што нам до руке дође. Ни један ученик није пре тога учио цртати; донели су ми само своју способност суђења, којој је остављена, потпуна, слобода исказивања, у свако доба; ова слобода, ми је помогла да их најпре упознам па онда да саставим план по коме ћу радити. Најпре сам саставио квадрат од четири штапића, па сам пробао, да ли ће деца моћи да га нацртају, без икакве претходне напомене. Мало је њих успело да напрта врло неправилан квадрат, повлачећи праве линије на место четвороуглих штапића. Ја сам са овим био потпуно задовољан. За невеште сам

ја сам нацртао кредом на. табли квадрат. Тако исто смо саставили крсти цртали га.

Деца су сама, по свом урођеном осећању, налазила доста добро односе између линија, ма да бу она ове линије цртала веома рђаво. Па и ја