Учитељ

660 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

Кад би бољи ученици свршили свој посао, онда сам их ја слао. да контролишу радове својих другова, — и овај учитељски надзор био им је од користи, јер су тада могли да примене оно што су научили.

А У последње време занимао сам се са старијим ученицима, и они су учили цртање предмета у најразличнијим положајима, и то у перспективи.

Певање.

Ишли смо једном прошлога лета с купања. Били смо врло весели. Онај ученик, што је ухваћен у крађи књижице другоме ученику, (о томе сам говорио у почетку ове расправе) који је био развијен и јак дечко, сав мегав у лицу, са кривим унутра повијеним ногама, и који имађаше изглед одраслога сељака, али беше јака и даровита природа, — истрча напред и седе у кола, која су пред нама ишла. Дохвати узде, накриви капу, пљуну на страну и стаде певати једну сељачку песму, — али како је певао | са осећањем, са одмарањем и са подвикивањем. Деца се насмејаше: „Гле, гле, Семке, како лепо пева.“ Семка бејаше сасвим озбиљан: „немој да ми кудиш песму,“ рече он за време одмарања особитим нарочито муклим гласом, а за тим опет озбиљно и полако продужи певати. Два најмузикалнија дечка скочише у кола и почеше удешавати па најпосле и удесише. Један је помагао у октави или у сексту, а други у терцу и испаде сагласно и лепо. После се придружише и остали дечаци, почеше певати : „Какљ поду аблонећ такоц,“ стадоше викати, али не испаде добро.

Од тога дана почео сам предавати певање; сада, после 8 месеци, ми певамо „Ангел вопијаше«“ и две херувимске песме -- четвртог и седмог гласа, сву обичну литургију и мале песмице у хору. Бољи ученици (само два) записују мелодије од песама, које они знају, и већ прилично читају ноте. Али све што су до сада певали ни приближно није онако лепо, као она песма, коју су певали, кад смо ишли с купања. Ја ово не говорим у каквој особитој намери, нити зато, да нешто с тим доказујем, већ казујем оно што је у истини било. Сад ћу испричати, како сам предавао.

У првој лекцији ја сам све ученике поделио на, три гласа, па смо певали ове акорде: