Учитељ

662 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

тање такта без гласова, н. пр.: у четири четвртине ученик говори: таФа-те-фе, у |, ученик каже: та-те-ти, у "5 та-Фа-те-фе-те-ре-ли-ри. Све је ово интересантно, као један од многих начина, помоћу кога се може учити музика, — интересантно је као историја извесне музичне школе; али ова, правила нису апсолутна и не могу саставити методу. У овоме је увек извор погрешака методичних. Но у Оћеуећ има по својој простоти занимљивих мисли, од којих три мисли састављају суштину његове методе: прва мисао, ма да је стара јер ју је изразио Ж. Ж. Русо у своме Глебоппајте де таџадие, — то је мисао изражавања музичних знакова циФрама. Ма шта

говорили противници овога начина писања, сваки учитељ певања може про- -

бати па ће се уверити, да је много боље писати гласове цирама, а тако исто и читати их. Ја сам предавао 10 часова по линијама, па кад сам само један пут показао циФрама и рекао да је то свеједно, ученици су после сваки пут молили да пишу цирама, и увек сами пишу циФрама. Друга је интересантна мисао, која је искључива својина Сћетећ, учити гласове одвојено од такта и обратно. Ако неко опроба један пут овај метод, увидеће, да је оно што се пре чинило веома тешко, сад врло лако, да се просто задиви: како ово није никоме пре пало на ум. Колико би се мучења избавила несрећна деца, која уче у школи богословској певати „да исправитсјаб и т. д. кад би их учитељи наморали да, ништа не певајући, штапом

или прстом ударају по оној Фрази нота, коју морају певати: четири пута

на целу, један пут на четвртини, један пут на две осмине и т. д. за тим да певају без такта ту исту фразу, а после опет да певају један такт а за тим опет заједно.

На пр. написано је овако:

Ученик најпре пева (без такта) до-ре-ми-Ффа-сол-ми-ре-до ; а ударајући по ноти |-ог такта, говори: један, два, три, четири, за тим по свакој ноти другога такта и говори: један, два, три, четири; за тим по првој ноти трећег такта удара два пут и говори: један, два, по другој ноти трећег тона и говори: три, четири и т. д. а после пева то исто с тактом и удара, а други ученици слушају. То је мој начин, који може и не може бити згодан, јер то зависи од прилика, а може се наћи и други који је подеснији од њега. Ствар је у овоме: одвојити учење такта од гласова, а начина може бити безбројно много. — Најпосле, трећа и велика мисао Сћеуе! састоји се у томе, да учини музику и предавање музике популарним. Начин његова предавања потпуно постизава ову цељ. И ово није само жеља Сћеуећ, нити је то само мој предлог, већ то је факт. Ја сам у Паризу

> 4