Учитељ

672 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Господа писци учитељи су и ми тражимо од њих рачуна о томе, за шта ће им ови уџбеници за 1 и П разред. Зар нису имали на уму: да се у | р. тек у пола савлада механичко читање, а у Пор. се исто довршује и почиње се с разумним читањем тек при крају П р. које ће дете из ова два разреда, читајући игре, исте и разумети 2 Зар писци смеју да, се огреше о најважније начело у млађим разредима — о очигледност 2 Зар веселеи љубопитљиве очи ове дечице скренути са живота, појава и рада на нему књигу ; зар им пријемљива чула тупити књижицама 2 Грех је то — голем грех! Камо одлуке учитељских скупштина и разлози појединаца, да уџбеника, сем читанке, не сме бити у Тир: А ви их спремисте и то из најочигледнијег предмета, а што је очигледност већа и могућнија, све су штетнија наставна средства, која је замењују, а књига је чак сасвим. неупотребљива, кад је куд и камо боља — жива реч.

Ајде да равгледамо уџбенике за Ги || разред.

И уџбеник Б. и О. и уџбеник От. Н. за ова два разреда немају се чим похвалити. Описи су тешки, језик у њима није дечји. Неверујемо да ће их које дете разумети и ако ушчита, па чак и онда, ако им то ко други буде читао. Сваки је опис једна сложена представа — асоцијација много радња. Игра се једна мора цела прочитати и упамтити, па да сео Њој створи слика и примени, а то је у ова два, разреда немогуће. Ево на пр. у игри ујагњета и вука“ има 26 главних момената или покрета; у игри „пчела“ има их 34 и т. Д.

У уџбенику Б. и (. поређане су игре по поступности и програму, а очигледније и краће описане су игре: ујагњета и вука“ и „навчлач-капе,“ Занимљиво је описано: „сакривања,“

Врло кратко и нејасно описана је игра улончића,“ у којој су чак мењана и нека места, н. пр. место „по петак, по шестак,“ што је ради стиха, стоји: „по петак, десетак.“ Тих измена има још, као н. пр. код „пилића«“ место укопца,“ стоји „јастреб;“ у игри „соле“ они који ухвате лопту јаше а овде стоје. У неким играма изостављене су важније ствари, као код ужмуре“ ко се одреди да жмури, ко добегне да пљуне, а тиме игра губи ефекат. У игри „пилића“ не каже ко су пилићи; код „пчела“ леже деца и жмуре, а то неће бити добро. У игри «жари, пали“ не баца се лопта „на зид“ већ уо зид“ и једном тако а после у вис — није правилно, већ све

· 0 зид. Игра „плочање«“ није описана, него под тим именом, до душе занимљиво, описана је сасвим друга игра — „школе.“ Остале су игре описане нејасно, сувопарно и што је најгоре, с дугим, сложеним и незгодним реченицама, као н. пр.: уповијајући се на противну страну од јастреба,“ и као што их има у игри „миша.“ Оно „наравоученије“ у почетку има голему реченицу да личи на читав период: »најбоље је да се играте онда, кад научите ваше школске задатке и посвршавате остале послове, које су вам родитељи одредили“ — шта ће домаћи задаци и овакав савет за 1 разред 2

ле а