Учитељ

052 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

да. студира, него само да већ готов материјал среди и нама слушаоцима изнесе. Ово питање није било од оних, које би по самој својој оригиналности, или по начину како је на нас управљено, изазивало нашу мисао на рад. Оно је требало да се прочита у скупштини, па да се о њему говори. (О чему да се говори; Има ли спорних тачака 2 Нема. Изнесено је све што изнети ваља. Речено је све оно, што су педагози рекли. Шта би остало скупштини, него да рекне: тако је, па да иде кући.

Ако би се упустила скупштина у дебату, онда настаје питање, какав би правац узела та дебата% Да ли би се нашла почетна тачка и свршетак, или би скупштина износила оно што је већ изнето, не знајући како да изиђе из овога лавиринта. (а овом темом било би оно исто што и са оном »0 реорганизацији основних школа,“ Кад би се увидело да је питање „0 очигледности,“ овако како је постављено, веома широка обима, онда би се оно морало цепкати на посебна питања; ово би, заиста, било много корисније, јер би свако такво питање било у стању да занима учитељску скутиитину. Тако би се врло лепо могло говорити само о томе: у колико се начело очигледности може применити у настави из српског језика, или: да ли очигледна настава утиче на морално образовање ученика, или: треба ли очигледна настава, да побтоји као засебан предмет у основној школи, и т. д. и т. д. Оваква питања могла би се исцрпсти на учитељској скушштини, али не сва у један пут, већ једно по једно.

|. Толико о самом облику расправе.

Џогрешка, коју је учинио Главни Одбор морала је повући за собом и писца расправе. Друкчије није ни могло бити, јер се писац расправе морао држати постављене теме. С тога и његова расправа више личи на извод из какве опширне методике, чији је писац Фанатички присталица начела. очигледности. ;

Што се тиче израде, може се само честитати г. Станиши, који је доста стрпељивости показао док је расправу написао. Но и поред све брижљивости, поред прецизности која се у самој расправи огледа, ипак, по моме мишљењу, изостало је нешто, што свакојако није требало да изостане. ; У својој расправи није нам г. Станиша изнео савремене педагошке погледе на примену начела очигледности у основној школи. Није нам јасно. изнео, да постоје у педагошком свету два супротна гледишта, на очигледну наставу. Ова супротна гледишта створила су и две педагошке школе и поцепале педагошку књижевност у два правца. Неки педагози веле да очигледна настава треба да буде засебан предмет у основној школи, или да се настави из јевика у нижим разредима додају нарочита вежбања из тако назване уочигледне наставе.“ Други мисле, да то не треба нити може бити какав засебан предмет, него је очигледност једно наставно начело, које се

са успехом у сваком предмету употребити може. Ово последње гледиште