Учитељ

У

/ РАД ГЛАВНОГ ОДБОРА 693

је правилно, јер је: очигледност полазна тачка, животно начело сваког умноз развијања и сваког изучавања, — вели Лок.

Не могу овом приликом пропустити неке знатније погрешке у расправи, јер мислим да нису могле случајно испасти. Радујем се, што могу рећи, да их нема много, јер, као што напред рекох, писад је само расправу врло брижљиво радио. Она места, која не могу издржати суд непристрасне критике јесу ова:

На једном месту г. Станиша вели, да дете од рођења до зрелих година има три васпитача: природу, родитеље и учитеље. Оваква подела доста. је незгодна. Правилно је да се узму два главна Фактора који васпитно утичу на дете од рођења, а то су природа и друштво, јер друштво је шири појам, који би поред учитеља и родитеља могао обухватити васпи"тачки утицај и других људи: пријатеља, познаника, сродника и странаца; тако исто, појам природа могао би обухватити животиње, ствари и природне појаве.

Никако се не бих могао сложити са г. Станишом у томе, да је:

» ученика довољно правилно интелектуално васпштати, а са интелигенцијом барабариће се, али само доцније, сама од себе и моралност.“ Баш на против, код нас треба обратити пажњу да морално васпитавање иде упоредо са интелектуалним, иначе би цео наш васпштачки рад био зграда на песку. Ми би добили интелигентне људе, пуне натучене знања, Финог опхођења, можда и способне беседнике, мајсторе заната, али морална диспозиција, добијена наслеђем, остала би несавршена и успавана. Да са образовањем и интелигенцијом не иде заједно и моралност „сама од себе,“ ако се у младости на њу не обрати нарочита васпитачка пажња, доказ су нам многобројни примери из живота, који нам представљају моралне ругобе под маском образована човека. То су, као што је рекао Христов, окречени гробови, који су с поља углађени, а изнутра су пуни смрада и трулежи.,“ У школама требамо да стварамо и моралне карактере. Није наш посао да само развијамо детињи мозак него и његова осећања. То су та места, са којима се не бих могао сложити, иначе је радг. Станиште достојан сваке хвале. За његов труд, требало би да му Главни Одбор одреди хонорар, а саму расправу да продужи одштампавати у » Учитељу.“

Не тражећи никаква хонорара за реферисање, захвалан сам учитељској скупштини на пажњи, коју ми је овом приликом указала, изабравши ме за референта.

- 31 декембра 1891 год.

Пожаревац.

Мих. М. Стевановић. УЧИТЕЉ.