Учитељ
696 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ
То би било мишљење моје о расправи, кад се, тако рећи, више летимично разгледа. А сад да пређем на целу садржину њену.
Било да се питање о очигледности узме онако како га је Главни Одбор истакао, било да се узме онако, како га је писац расправе узео, по мом мишљењу, расправа о томе требала би да нам изнесе и расправи ово:
1., да нам каже шта је то очигледност и очигледна настава.
9, да нам изнесе где може, тде треба и каква треба да буде очигледност у појединим предметима.
3., да покаже како се очигледном наставом може утицати на образовање и како она треба да се врши, па да утиче на интелектуално и морално образовање ученика.
Кад сам пак ову расправу пажљиво прочитао и проучио, осећао сам се у опште незадовољан њом и налазио сам се у врло незгодном положају да о њој изнесем своје мишљење. У расправу је, види се, уложено доста труда, има и добрих мисли у њој, али све је то некако више несређен материјал, него брижљиво обрађена расправа. Сем тога, приметно је, како је писац почео опширно писати расправу, а што је даље ишао, све је више губио воље и малаксавао је тако, да је на крају сустао и морао изоставити неколико важних предмета.
Први део расправе, у коме се говори у опште о очигледној настави, може се рећи да је у опште добар, ма да би се имало замерити, што нису изнета разна мишљења о очигледној настави којих има у педагошком свету. У другом делу расправе, пак, говорећи о очигледности у настави појединих предмета, говори се о томе где треба да буде очигледности, дотиче се често утицаја очигледне наставе на интелектуално и морално образовање ученика; али све то некако није јасно и прецизно изнето и расправљено. Нарочито је слабо расветљен утицај очигледности на морално образовање. А баш то се нарочито тражило оним питањем које је Главни Одбор био истакао. Сем тога, и она места, у којима се говори о самој очигледној настави појединих предмета, нису јасно истакла где и како треба да буде настава очигледна, него се махом говори онако у опште, као што се то може допустити у каквом обичном новинарском чланку. Но докле у расправи не налазимо опширније и јасније оно што је требало, дотле се може наћи по нечег, што није спадало у ову расправу. Н. пр. говорећи о Хришћанској науци, писац се упушта у расправљање тога шта би требало да уђе у програм тога предмета. — Овде, узгред, напомињем, да је Хришћ. наука по реду стављена пре Рачуна и Српског језика, као да у њој има више очигледности него н. пр. у Рачуну.
Ја се овде не могу упуштати у појединости, нити износити своје мишљење о појединим мислима, које се у расправи налазе а с којима се ја не бих сложио, или за које држим да су непотпуне или погрешне. То би ме одвело у много опширнији реферат за шта ја немам времена. Но и из