Учитељ

а ГРАДСКА ОСНОВ. ШКОЛА И СЕОСКА

комбиновани рачуни. Нека на. хартији буде програм мање шарен, само нека се у ствари постигну озбиљнији и стварнији резултати. Ми треба, све друго, мање важино, да жртвујемо, само да би утврдили оно што је стварно, и што треба да му остане читавог века у глави. Утврдили се он у писмености, биће прилике да научи читањем и оно друго, за њега мање важно. И тако треба, да нам је намера, да ђака тако упутимо, како се може и вам служити чулима, т. ј. да узме утиске своје сређивати, и о њима размишљати. Треба га постепено упутити, да може и да уме сами књигу питати за савет, кад нема више учитеља уза себе. И то, умети разумети књигу, и из читанога умети прикупити мисли и репродуковати их својим речма, значи бити писмен. И таку писменост треба основ. школа да шири у народ. Без таке писменоста нема помоћи, јер се опет неће моћи писаном речју утицати на народ; а исам народ не ће имати без ње никакве вајде.

У „Тежаку“ (не сећам се од које године) штампан је један леп чзанак Миодраговићев: „Школа у шуми.“ И заиста, докле год не буду сеоске школе у шуми и у пољу, него остану у соби, и у пустошу, нити ће држава имати писмених људи по селима, нити ће сељаци видети користи од школе. Око школе мора бити врт, мора бити расадник. Школа ће или престављати школу рада, или ће остати играчка, као што је то данас. Око школе треба да је, у колико је год могуће, једно угледно добарце, па да онда буде школа и за малу и за велику децу. И ако то изгледа, на први поглед, тегобно за учитеља, у ствари није ни у колико. Учитељ би имао кад би се то остварило, и мање муке, и постизавао би трајашније резултате. Не смемо се ми, кад је реч о нашим основ. школама, угледати на Беч и на Берлин. Што је у Бечу и у Берлину, не може још бити ни у Београду. А најпосле, нити је Берлин цела Немачка, нити је Беч цела Аустрија. И код њих има још доста да се ради око сеоских школа. За тим се ми не смемо у свему ни угледати на њих. Док смо их ми овде, стражу стражећи, уграбили прилику, па су у култури далеко одмакли. Код њих вештину у раду свака кућа пружа, а ми морамо, да се довијамо, како ћемо наш народ упутити на боље газдовање. Има код нас још крајева, да људи дрвеним ралом ору. Од тога, па до парног рала. колико има Зазебе нас до срца, кад помислимо. Ту се нема кад чекати, него се морају упрећи сви чиниоци друштвени, да нас из тога застоја извуку. Културни нарооди могу се на ту детињарију насмејати, али за оне застале крајеве наше отаџбине био би то згодан напредак, кад би се нашло начина, да, се науче, да наместе мало раоника. За њих би то било од велике економске вредности. У тесто 8 волова у једно рало, било би 8 волова у два рала. Па још кад се помисли, шта се губи тиме, што се сви послови пољски у невреме врше. Што ми добијамо од ове пребогате земље само су мрвице према ономе, шта би се добило, да се рацијонално ради. Саксонска, ако се добро сећам, има од шума годишњег прихода 11 милиоиа мар. Могу