Учитељ

ГРАДСКА ОСНОВ. ШКОЛА И СЕОУКА 7173

они тамо на Западу идејалисати са њиховим школама како знају, ми за то немамо времена. Ми школу рачунамо у првог чиниоца, који треба да нас покрене у напред. А да нас школа може покренути, треба, да јој дамо за то маха. Треба из школе одвојити све што је непотребно, и од мање важности, па само да остане оно, што је главно: писменост, и кроз писменост разуман рад. Не треба се за даље бринути. Треба разумно почети, а са што скромнијим захтевом, па ће живот сам школу дотеривати, и програм јој ширити. Без одређена резултата и без успеха не треба ни коракнути. Овим начином школовања нисмо дошли ни до каква резултата, значи, да смо помели пут. Сад не помаже лутати, него се треба, вратити па поћи из нова,

Све предмете, што деца сад уче на дугачко и на широко, заборав љају док школу напусте. Морамо рећи: залуд толика мука, и толики трошак. И онда, за што се мучити» Много је боље, дати им поуздана ослонца,

„им чврста темеља ма и са мање материјала — поп тића, зеда тиши па, ће они доцније и сами, на основу онога, што добро знају, научити и оно што ми хоћемо. Треба им само пружати прилике за то.

Кад би школа успела само толико, да деца могу с разумевањем читати, т. ј. да могу из читанога купити мисли, то би био врхунац успеха у основ. школи. Томе за љубав требало би натоварити оне слонове из књига са свима правилима тројним, глаголима, именицама и т. д. па их вратити тамо у њихову отаџбину, одакле су. Граматичице у основ. школи учиниле су своју услугу, а сад могу ићи, да се ми мало одморимо, и себи да дођемо. Хвала њиној муци, али пазећи их, и, онако болесне, негујући их, ми смо се помели, па смо изгубили из вида и из памети саму ону ствар, ради које су оне дошле, да нас поуче.

Стручне књиге треба писати за учитеља, а никако за ученика. Књиге су упутство за учитеља, а никако не сме онда у школи ни за часак замењивати учитеља,

А сад би могли у кратким потезима изнети, како ми мислимо, да би требало основну школу преустројити:

1. Да буде двојаних основних школа: градских и сеоских. У другом само облику, али опет за одвајање основних школа, има већ један чланак у „Учитељу“. Г. Јовић у чланку, штампаном у 5 ев. „Учитеља“ од ове Гг. зимње и летње школе, предлаже, да се основна школа подели на школу летњега течаја, и на школу зимњега, течаја. По самој ствари види се, и ако се тамо но каже, да се то односи на сеоске школе. На градску се школу не може то односити, јер су по градовима са свим друге друштвене прилике. Ко год озбиљно ове ствари проучи, мора бити за то, да се сеоским школама да друга основа, него што је у градских школа. Према. приликама треба удесити и организацију школе. Како су друкчије прилике по селима, а друкчије по градовима, то мора бити и друкчија организација једних, а друкчија других. Иначе за једнолику организацију основ. школе