Учитељ

771 ГРАДСКА ОСНОВ. ШКОЛА И СЕОСКА

а

морале би се узети на око или прилике градске, или прилике сеоске, те би једне школе свакојако морале патити, јер им школа не би одговарала приликама. А ако би се узела средина, онда би се опет нашли онде, где смо и сада.

И ово, што ћемо говорити о организацији основ. школа, односи се само на сеоске школе. О градскима нећемо говорити, јер то спада на други лист, па се мора засебно и претресати.

9 У сеоским основ. школама. да буде главно: писање, читање и рачуњење, уз читање иду остали предмети т. ј. немају засебна часа, од силних дрва не види се шума, од силних предмета изгубила се главна · ствар, школа је претрпана школским књигама за све предмете, да хоће да се угуши. (

За читање требало би удесити нарочиту читанку, да у њу уђе материјал и из географије, и из историје, и из природних наука ит. А. Уз текст иду и илустрације. где је то потребно, за 15 округа 15 лепо израђених слика, које би престављале у минијатури производњу. појединих округа. А природне науке не обрадити као ово до сада, него на тај део највећу пажњу скренути. Примењене природне науке, а никако чисте. у природи посматрају ученици и драже чуло, да им оно, што уче, трајно остане у памети. За тим их учитељ, у чему год то може да буде, приводи књизи, да виде како књига говори, па са књиге прелази се опет природи. Природом се књига контролише, а из књиге се понавља оно, што се види и искуси у природи. На тај начин две су користи: деца постају самостални мислиоци, и уједно уче се оном правом читању из књига т. ј. шчитавању мисли. Не треба заборавити, да су сеоске школе завршне школе, те се мора поклонити нарочита орига, да деца добију што чвршће знање, ма то било и у мањој мери. Припрема да му се таква да, да му учитеља замени књига, па ће после он и сам своје знање проширити, Треба дете да развија моћ памћења ту у школи, али то не сме бити памћење речи, него памћење чињеница. Чињенице да учи купити чулима, и да их учи сређивати, и тако сређење да их памти. Као што се мора пазити на храну, да, буде лако сварљива и за асимилацију подобна; и као што се мора пазити на ваздух, да не шкоди здрављу, исто се тако мора пазити и на душевну храну, да буде проста, свежа и лако сварљива т. ј. лако пријемљива. Неодабрана душевна храна чини, да се мозак природно не развија. Тело се не вежба из књиге него радом; природно се мозак не развија и не јача, из књиге него посматрањем.

Читанка је сеоском детету једина књига и по спољашности, и по унутрашњости ваљало би је тако удесити, да примамљује и ђака и ђачку околину. Материјал да је удешен тако, да се ђак може користити, и кад сврши школу. То би га мамило, даи по свршеној школи претура и чита, кад му што треба.