Учитељ

ГРАДСКА ОСНОВ. ШКОЛА И СЕОСКА 178

Природне науке, као што смо рекли, иду у привреду. Било би смешно, да није жалосно што сеоска деца уче, да овца има главу, # ноге и т. Ад. Како да га не спопадне мука, кад мора да учи оно, што боље зна од предавача, јер је непрестано код оваца или коза и т. А. А нико га не поучава, како треба марву гајити лети, па како зими и т. д. Према крају, где је школа читају се и утврђују разни чланци. Где није земља за шуму за цело се неће учити, како треба шуму подизати, и од ње се користити.

(ве ово, што смо рекли, прерадити с децом, и упутити их, да она могу 6 коришћу читати т. ј. да могу, кад што прочитају, и применити, и да им може, кад више нема учитеља, књига заменити учитеља, највише је, што се у сеоској школи може постићи. А за то треба толико пажње, труда и вештине, да све време одузме. Исто толико труда требаће, и да се ова књига изради, јер ту треба унети и распоредити материјал, који ће мамити околину, да слуша кад ђак чита; н који ће мамити ђака на читање, кад одрасте.

Рачуњање удесити према оним приликама, где је школа. Учитељи имају ошшта упутства, како ће радити, а сваки прибира материјал за рад из оне околине, где је. Разуме се, да би свака школа морала бити снабдевена са, свима мерама, не на слици, него стварно. Требало би одбацити све оно парадно рачуњење, па утврдити децу у оним рачунима, којима ће се они користити, док су жива.

3. Књиге школске, што се тилиј палму се као упутства за учитеље, а не за децу, за ученике одредили смо већ књигу, и њима друга није потребна. 4. Отворити летње журсеве за сеоске учитеље, да се спремају за тај нов начин тиколовања, понављамо, да ће спреман учитељ са оваквим програмом имати мање муке, него што је имао до сада. Предавања, ће тећи и пријатније и живље, и са више користи, него што је до сада било, часу башти, час у пољу, 2 чаб у школи ведриће дух дечји, а неће им онај вагушљиви ваздух и неразумљиви предмети пасти као мора на груди.

5. Школе снабдева потребама срез, а у кољико не може срез, помаже му округ. Сви ученици добијају школске ствари бесплатно.

Људи се за то и удружују, да један другога помажу, срез је. узед за то ту, да би се општине натицале у отварању школе. Кад се већ отвара, и школа и чини толики трошак на све, нема разлога, не дати деци и школске ствари. Без школски ствари не могу деца напредовати, а већина њих по селима или не могу да снабде дете школским потребама, или га, снабде, | али доцне.

6. Ова организација сеоских школа не би сметала, да деца сеоска. прелазе у гимназију.

Мало је сеоске деце, која долазе у град да продуже школовање, али и то, што дођу, обично су најдаровитија. са оном природном спремом, ако не би претекла ону градску децу, у науци, за цело не би заостала.