Учитељ

ГОВОР О ЈАНУ АМОСУ КОМЕНСКОМ

од о

|

— Способности унашати у човека био би посао несавремен и немогућан>.

— Зашто сама природа дете оспособила није, тим га мучити не смемо».

— Помози човеку само у оном на што га сама ирирода води». Додајте све ово једно другом, а поред свога и ово његово мишљење:

(АКО се мора пресад подупирати, залевати, чистити и калемити; ако се мора коњ, во, мазга поучавати ономе, чиме ће човеку користити; ако се човек мора поучавати Физичким радњама. као што су: јести, пити, ходити, говорити, узимати ко: јешта у руке и радити: зар да онда узвишеније ствари (морал, побожност и знање) саме по себи долазе; — То је немогуће, сасвим немогуће». =__ае' када ове добро разгледате, уверићете се да се од овако правилног суда о могућности васпитања ни корак не могу маћи пи садањи највећи психолози и педагози.

__ Тражимо ли његово мишљење о личности учитељевој, наћи ћемо то онако идеално, као што се и данас проповеда:

— Изнад свега треба учитељима образовања. пошто имају друге образовати и глачати, да не буду сами жишци без уља, свеће без светила, мачеви без оштрица и вође без очију».

____— Јер ако невешт вртар расађује, погинуће му већи део стабала, а што се прихвати, биће више случајно него ли вештином". Жели ли ко знати вечити идеал школе, треба само да запамти ове његове мисли:

— Учионица треба да буде место весело, пуно насладе очима и споља и изнутра. Изнутра треба да буде чиста, светла, накићена по свима дуваровима, а с поља да има лепо месташце за игру и врт у који ће се кадшто уводити ученици, где ће им се показивати: биље цвеће и дрвеће».

Јесмо ли ради да сазнамо правилну оцену развитка масе ученика, за коју као да сада сазнајемо, прочитајмо само његово мишљење које вели:

— Као што је неко у младости здрава тела и добро расте. а касније закржљави; на против други за младости кржљав. а касније се развије у јунака: исто је тако неко с почетка, бистроуман и способан, али доцније отупи; а другоме је опет с почетка све тешко, али када схватати почне, онда све лако