Учитељ

Ер АНУ ИОС а ЕР

НОВЕ ЕЊИГЕ И ЛИСТОВИ

ома

Рђаво васпитана деца, студија психолошка, пригодна и практична, од Фернанда, Николаја адвоката, париског суда, превела Тилија Довијанићева. Издање уређивачког одбора. „Породице.“ Београд 1892, парна штампарија народно-радикалне странке. Стр. 100, мање 89, цена >

Име ове књиге казује већ о чему она говори. Но по самом називу Књиге, могло би се мислити да се у њој говори о разним (или о свима) врстама рђавог васпитања деце; а у књизи налазимо, прво, само говор о

_ рђавом васпитању мушке, а не и женске деце и друго, у целој књизи го·_ вори се само о рђавом васпитању варошке деце богатијег сталежа и то махом о кварењу деце У млађим годинама мажењем, а у старијим — ла-

гањем и неразумним, често развратним, провођењем. То је оно што се обично вели родитељима:

»унапустили га.“ Писад је париски адвокат, па је, види се, студирао рђаво васпитање махом париског становништа, си| гурно оних кругова с којима је долазио У додир. Говорећи о оваком на| чину рђавог васпитања, писац указује само на, рћаве примере, а не говори и о томе како би боље било поступати, како би требало, те је ова књига управо само пружање прстом на оно што не ваља, па сад ко умедне сам _ место тога боље васпитање удесити, добро, ко, пак, не може ил' не уме, он може слегати раменима не знајући како ваља. Да, је писац и у овоме давао ма и најкраће упуте боље би било.

После предговора издавачева, штампано је „Мишљење о овом делу“ "г. Жив. Живановића, проф. (сада саветника) у коме г. Ж. врло мџохвално 0 књизи говори. И ми се слажемо с њим да је ово дело ваљано; али, као што рекосмо, додајемо: да ова књага уизноси онакарађене васпитне екземпларе« само варошке деце и то богатијег сталежа, Таквих је, пак, код број него што је број остале деце рђаво васпитане, те и ова

може се препоручити готово само онима о чијој деци бе у књизи "говори, а то су богатији варошани,

·_ нас мање _ књига,

Нова школа и реорганизација наших основних и средњих | школа од Љ. М. Протића.

На чланак, који је под горњим именом штампан у овом листу и кога

| је писац оштампао у засебну књигу, изашла је у „Слободи“ доста оштра

| Критика. У тој критици поред многих замерака писцу, замера се'и уред-

Ништву „Учитеља« што је пустило у лист такав чланак,

који на неким местима, у

читељима пориче извесне способности, па се чак вели да је то »Злоупотреба, дружинског поверења, да не речемо и издајство,“

Ми мислимо да је критичар прилично претерао у томе. И уредништво бе не слаже са свима мислима, у

поменутом чланку, али га је пустило, да, 66 чује и противно мишљење. Да,

је, пак, уредништво одбило тај чланак,