Учитељ

736 ГОВОР О ЈАНУ АМОСУ КОМЕНСКОМ 5 и-_------________________________________ О И И ИН АНА

Из ово мало. можда и невешто одабраних примера види се како Коменски мисли о моралном васпитању. Из њих се види Да он тражи од свију васпитача да пред децом буду угледи својим васпитаницима. Подражавање и природа то су по њему два најмоћнија чиниоца у васпитању. Његово позивање на подражавање и природу нагони сваког озбиљног човека на заКључак: да је неприродно дати матери сина, да га спрема за човека и грађанина, а оцу немогуће приуготовити ћерку за ваљану жену, мајку и домаћицу. Велика породичка, словенска љубав могла је само упутити Коменског на правилно извођење начела моралног васпитања.

Како Коменски правилно оцењује вредност школске дисциплине види се из ове његове изреке:

— Школа не може бити без стеге, као ни воденица без воде. Али из тога не излази, да се у школи мора тући и ви-

кад би све то било, сигурно не би требало пуно речи за поуку или казне за погрешке“.

12. „Али и поуке мора бити и то згодне и праве“.

13. „Казна се пак мора по неки пут употребити, да би деца, примере пи поуке више ценила“. Ту има два ступња. Први је да викнеш, ако дете што неваљало чини.,.. Ако се поправи, добро је да га одмах или после похвалиш. ПоКудом пли згодном похвалом може се не само код деце, него и код одраслих врло млого постићи“.

Не користи ди ово, можеш употребити други ступањ казне, ошинути га шибом или руком“.

14. „Добро је да и други, а особито старији, смеју водити контролу над

нашом децом, а последица тога биће, да ће се деца навикнути (ма и не били

пред очима родитеља) да на себе пазе. а тим ће се у њиховасрца укоренити стидљивост и поштовање старијих“.

15. „Не дајмо дакле, да буде човек већу младости без посла, него настојмо да увек нешто ради. Боље је играти се. него дангубити; јер се и у игри мисао увек нечим бави, а често и оштри“,

• 16. уВаља настати да се (дете) никада не дружч по буџацима са поквареном децом“.

17. удечица се најлакше уче добрим стварима, докле није јоште дух другим заузет т. ]. одмах, како се почне разум развијати“,

18. „Прво и најглавније правило јесте, да св детв за младости добру навикава и навађа“. ;

»Навикава се најлакше, ако буде непрестано пред очима имало добрих и ваљаних примера“.

»Томе се може придодати и поука, све што чине, да зпају зашто тако треба чинити“.

19. „Дангуба учи грешити“. ( тога је корисно, да се деца увек нечим добрим забављају“.

20. Напослетку, пошто етраха и бојазни мора бити, то младежи треба казне и запта јер где нема казне, нема ни бојазни“.