Учитељ

826

НЕШТО ИЗ ШКОЛСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

пања казни над ученичким родитељима, због неупућивања ученика у школу. Тај је распис поновљен 6. октобра 1885. год., ПБр. 10729.

Као што читаоци виде из овог кратког и непотпуног историског прегледа закона и наредаба, издатих за основне школе, скоро у свима дотакнуто је и питање о недолажењу ученика у школу. Поред тога издаване су и многе нарочите наредбе за отклањање поменуте школине невоље, па ипак ни до данас није потпуно отклоњена, и ако је сведена на мању меру рђавих последица. Прва измена која буде учињена у закону о основним школама мораће и о овој ствари што год донети.

% #

Не мислим се овом приликом упуштати у истраживање правих узрока недолажењу ученика У школу. То су учинили сарадници овога часописа у ранијим годинама његовога излас жења. Тамо је показано да неуредно долажење ученика у школу потиче из дубљих социјалних, друштвених прилика, или боље рећи неприлика. Те и по томе школа 00 не може радикално излечити од ове невоље ни најбољим законом и расписима, али се ипак и тиме може свести на најмању меру. С тога ћу се и ја у овим редовима дотаћи административне процедуре, која се врши, према издатим законима и наредбама, при отклањању рђавог похођења школе од стране ученика осн. школе, а нарочито ћу проговорити о кажњењу ученичких родитеља за неуредно упућивање ученика у школу, у вези с изрицањем и извршивањем тих казни.

У свакој школи све зависи највише и у првом реду од самог учитеља. Ако је учитељ усталац, вредан, спреман и заузимљив наставник, онда ће он својом умешпошћу сам отклонити многе школине неприлике, или бар свести их на најмању меру. Он то учини тихо, без много говора и сувишног писања. док напротив код неспремног и невештог учитеља то је обратно. Овај се само жали,и усмено и писмено, свима претпостављеним о школским неуредностима, а најпре и не покушава да сам, или споразумно са школским одбором отклони неуредности. М његовој школи увек <е нађе неуредности. Такав учитељ чешће пута тражи и оно што се не може остварити. Место да строго процени све прилике и околности и да своје захтеве сведе у границе могућности, па да тражи само најпрече потребе, а он тражи и оно без чега се може, и што није најпрече. Неки пут тражи и оно што не може никако добити, па ма на томе настада и општинска и државна власт, јер «од немања тврђег