Учитељ

834 ЈЕДНА МИСАО И ПРЕДЛОГ

где Пауњи, а где Породимље% — Где је Свач 2 Где је Облик2 — Где је Хвосно, а где су Полозиг — Где је Прешево, где Липљан, где Сврчињ, а где је Врхлаб% — Где је Брсково, где Трепча, а тде беху градови Призренац и Прилепац, — Где је брдо Хум и на њему град такога истога имена 7 — Докле хваташе Усора; — Где је град Рас, Немањина престоница 2 — Где је Будимље2 — Где је Градац, где град Равни. а где град Равно 3 — Где су Ђурђеви Ступови, где Сопоћани % — Где је Грачаница 2 ___|ло је _ илр а љ: а.

Куда су водили стари друмови кроз српске земље и Балканско Полуострвог —

Све су то питања капиталнога значаја у нашој пародној историји. А надамо се, да не ћемо претерати, ако кажемо, да ће једва десети међу нама бити у главноме обавештен у овим питањима.

»днано вољено; незнано немарено.“

Ми нећемо тврдити, да је карта једино и најбоље помоћно средство за изучавање историје. Не, има за то и других средстава. Али, не може нико спорити, да је добра карта (мапа) и добар ослонац, на коме се подиже историјска грађевина. Ми немамо такве карте.

__ Учитељско Удружење ваљало би, данле, да изда историјску карту Срисних Земаља и Балканскога Полуострва,

Ево, како ми мислимо о тој карти.

Пре свега, карта треба да је највећега формата, што га може бити. На њој треба да су прво обележене области пре досељења, Срба, с назпачењем имена, како су се звале. То треба да је обележено каквом тамнијом бојом, да се не примећује јако. Стара имена река, планина, равница, вароши, треба да су означена црном бојом. По томе, треба да се обележе српске области и нова имена река планина, равница и вароши јаснијом бојом. Најзад поврх свега тога имала, би се обележити данашња, политичка подела Балканскога Полуострва најјаснијом бојом. Свако место било би обележено с онолико боја, колико је пута мењало своје име. Прво би се обележило његово првобитно име н. пр. црном бојом (црним словима). Озго би дошло у крст његово доцније име н. пр. црвеном бојом, а најзад преко свега обележило би се његово данашње име н. пр. плавим словима. Стари друмови могли би се означити н. пр. црвеним цртама. Карта би имала да буде што потпунија, али да се при томе ипак не изгубе обзири јасноће и лаке прегледности, У српским областима Х. века ваљало би да буду обележене бар важније жупе, које спомиње цар Порфирогенит (949—952 године) у своме делу ;0 управи царевине» и доцније, које спомиње Дукљанин. ·

То је речено у са свим општим цртама, каква би требала да буде та историјска карта Разуме се, да би се услови морали детаљисати до

ситница,