Учитељ

ЈЕДНА МИСАО И ПРЕДЛОГ 835

За израду такве једне карте потребно је, у првом реду, темељно и стручно историјско знање, и знање историјске географије, или управ топографије. О тога би ваљало задобити најбоље и најпризнатије наше историке, да раде на тој карти. У пом послу треба да су: Стојан Новмковић, Панта Срећковић, Јован Драгашевић, Чеда Мијатовић, Љуба Ковачевић, Љуба Јовановић, а по потреби и Фрањо Рачки и Руварац.

И техничка страна карте треба да је што боља и савршенија. У том погледу она треба да се барабари с картом аустријског ђенерал-штаба, или нашега ђенерал-штаба.

У сваком погледу карта треба да је тако добра, да је њена велика вредност неоспорна, Треба је израдити тако, да је министарство препоручи школама без поговора, а да се не мора тада ценити ваља ли или не ваља.

Та карта треба да послужи не само основној школи, него треба да буде неопходна потреба и у средњим и у стручним школама, па чак треба да је и на Великој Школи. Уз то треба да је украс канцеларија, па и приватних домова.

Па како да стекнемо такву једну историјску карту, за којом, рачунамо, тежи сваки просвећени Орбин 2

По нашем мишљењу конкурсом. Да би се израде прихватили најбољи картографи наши или са стране, ваља одредити цену што већу. У опште не би требало жалити трешка око израде ове карте. А ваља разумети, да тај посао мора стати много. Као награда за израду такве карте треба да је у најмању руку 2400 динара. На хонораре референтима треба утрошити око 1000 динара и више. У опште Учитељско Удружење треба да, изда на тај посао 4# до 5000 динара.

Можда ће ми ко год приметити на ово: Па ти мислиш тиме да разориш касу Учитељског Удруждња 2

„Не дођох да разорим, но да испуним.“

Ми мислимо с поузданошћу, да би израда једне добре историјске карте донела знатне материјалне користи каси Учитељскога Удружења, и прибавила гласа и уважења удруженим учитељима у Србији. — Узмимо овакав рачун. Нека је цена карти ма колика, све школе у Србији морају је имати. Сем тога, набавиће је министарства и многе канцеларије, Тиме ће већ бити добијено доста. Но, ова карта мора имати проходње свуда у Српству : у Банату, Бачкој, Славонији, Хрватској, у Црној Гори, ит. д., Више проходње не може се ни желети, нити је може бити. А Српство до сада није имало такове карте. Вероватноћа је, дакле, велика, да би се учињени трошак накнадио многоструко издањем те карте.

Но, чини нам се, да би морална добит далеко надбацила материјалну хасну. По нашем убеђењу, удружено учитељство у Србији подигло би себи том картом пајвеличанственији и најбољи споменик на пољу свога рада за просвету у Орпству. А каквим би звучним тоном то тек одјекнуло