Учитељ

836 · ЈЕДНА МИСАО И ПРЕДЛОГ

у Српетву > Колико би тиме учитељство стекло и угледа и пријатеља и утемељача 7 А колико би се појачала национална свест у Српству, и колико би се њена струја убрзала темељнијим изучавањем прошлости српскога народа 2 А зар, према томе, има плодоноснијега рада, у који би удружени учитељи могли уложити свој уштеђени капитал, него што је овај; Зар та карта не би била најсвечанији и најубедљивији доказ рада на „ширењу просвете у Српству“% А тиме би се учитељство свечано одужило моралној обавези, којој се заветовало чланом %. својих Правила, кога исписасмо напред.

У једноме куту те карте имао би се утиснути грб краљевине Србије. Око грба била би уписана девиза: „Удружење је снаља,“ што би свечано утврђивала таква једна монументална израда. Испод грба стајао би наслов: „Историјска карта Српских Земаља и Балканскога Полуострва,“ а испод тога писало би: „Издање Учитељског Удружења у Србији.“

Такав поносни натпис, и таква знаменита рукотворина причали би гласно далеким будућим поколењимн о раду и патриотизму удружених учитеља у Србији, боље и убедљивије но ма што друго.

Мисао о изради историјске карте казах колегијуму учитеља у Крагујевцу 12. Децембра прошле године, у 10 часова пре по дне. Ови је прихватише и одобрише. Г. Стева У. Ђорђевић додаде уз то и рече: „Па могло би Учитељско Удружење тако исто узети у своје руке и издавање добрих ликолских књига, а да се не протурају кров школе и књиге лошега садржаја, као што сад бива у опште,“

Мисао ову износимо сад овим путем пред удружено учитељство у Србији на претрес и оцену, и на даљи рад меродавних чинилаца Учитељскога Удружења.

Још само неколико речи, па да завршимо. — Ми се данас служимо у основним школама Карићевом картом Балканског Полуострва. Она је и нетачна и непотпуна, и не може ни из далека да подмири потребу једне историјске карте. Уз то имамо картице у Историји Српскога Народа од Љобе Ковачевића и Љубе Јовановића, које такође не могу потпуно задовољити постављени захтев. А етнографска карта омладине на Великој школи служи нам више као аргуменат за наше политичке циљеве. Па је с тога потребно, да стекнемо час пре једну историјску карту чисто за школску потребу.

Кад би се израдила историјска карта, могла би се спојити Историја с Географијом, а то је у основној школи педагошки потпуно оправдано.

6. Фебруара 1892 г.

Крагујевац. Лаза Ј. Обрадовић, УЧИТЕЉ.