Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ,

Морал и религија. (Живот "народни, књига четврта). Од М. Миловановића. Београд 1891. Штампарија П. Тодоровића вел. осмине, цена 9 дин.

Књига ова подељена је на пет одељака. На првом месту (стр. 3—10) писац расматра природин морал и религију, а то с тога, што се основи људског морала и религије налазе у природи. Па у чему се састоје природин морал и религија 2 –

Кад се -на природу погледа с једне стране, онда видимо како су неорганска теда -— земља и влага —- извор за опстанак биља, ово последње опет извор за опстанак животињског света и т. д. Дакле, видимо да једно ради за друго, видимо да је свако тако средство за опстанак и живот неког другог тела, вудимо потпун алтрујизам, преданост. Кад се пакс друге страно погледа на природу, онда видимо сасвим друго нешто — видимо да је свако тело себи циљ, а све остало служи му као средство за опстанак. Тако н. пр. животиње су себи циљ, а биљем и неорганским телима служе бе да себи одрже живот; исто се тако биље ради опстанка служи

неорганским материјама и т,д. ЗетлР с те друге стране видимо егојизам, независност.

Кад се исинемо на више гледиште, и погледамо на ствар у исто време са свију страна, онда видимо да је у природи све — у исто време “и циљ и средство. Свуда у исто време опажамо и преданост другоме (алтрујизам) и самосталну НП (егојизам). Потпуна узајмица — то је природин морал.

Даље писац разлаже, како се религија. природина огледа с једне стране у неизменичној величини и мајушности (н. пр. земља, ово једно велико тело упоређено с човеком, само је једна тачка у висиониј, и с друге суране у немогућности, да људски ум ма кад достигне васељенски дух (н. пр. умешност природе у контрујисању организама).