Учитељ

106 ГлАСНИЋ

својега детињства рачуна, и броји у најсрећније доба. Али, Михаило није знао за ове срећне дане! Још као мали остао је без оца и мајке. Потуцао се „04 немила до недрага“, подносећи још у детињству терете за ко је ње_ гова снага слабачка била! Радосних дана његово млађано доба пе памти; он је само знао, да се покорава заповести и набрецивању оних, који су му кору хлеба делили! Патећи се овако у детињству, био је доције као учитељ према сиротињи врло осетљив и милостив. ') - Михаило је свршио основну школу у Чачку; четири разреда гимна- | зије; један разред Богословије и. Учитељску Школу.

“ За све време својега школовања патио се покојни Михаило послужу-

јући и учећи. Неприлеке с којима се за време школовања борио, ство- риле ву му клицу неизлечиме болести — тубелкулозе, која та је иу гроб отерала.

По свршетку школе, |. августа 1885. год. постављен је за учитеља, у Чукојевцу. Те је године, за време рата с Бугарима, Михаило је као поднаредник сталног кадра. о пушком у руци учествовао у борби, где је још више здравље порушио. Клица болести, коју је и пре имао, ухватила је и

већи мах, и доцније усљед назеба, болест је с дана у дан РАНА док му није и живот угасила ! |

По сршеном рату Михаило је дошао на дужност и учитељевао је у

· Чукојевцу 2 год. Одатле, 1887. буде премештен у Краљево. У њему је "био само једну годину. 1888. г. буде премештен у Јежевицу, где је, такође, био једну год. Из Јежевице је премештен у Жичу, у којој је пробавио 2

Ба = године; а одатле је премештен у Џавлицу, где је последње дане свога жи-

_вота у највећим мукама провео! — За 7 година учитељске службе премештан је 4 пут; два пут по молби, два пут по потреби,

а И ако се са опасном бољком борио, ипак је доста, труда улагао поби - - коме се био посветио. 1885-6 шк. год, није оцењен због рата. Осталих година оцењиван му је рад: једном добро, три пут врло добро, а једном одлично. Ове тод. болест га је сурвала а у школи је могао радити једва. '2—83 месеца — и рад му је, по смрти на 4 дана, оцењен добро. – Поред свога редовног посла Михаило се на молбу одличних краљев=_

ских грађана примио иза хоровођу „краљевске певачке дружине“. И овој

| Једног дана бејалле дошао до мене, Био вам у шкоди на часу, он није.

хтео да ме прекида у послу... Прозвао сам био утеника К. П. (Сад је чак у

Учитељској Школи). К, у место да одговара на постављено питање —- поче д% плаче. Рекох му: што плачеш #. «Не знам, господине, не могу да учим !#! Ово је био други дан, како каже, „не знам», а иначе је био врло ваљан ђак, Почех да се љутим: да карам. К. ми рече: „не могу, господине, гладан да учим» ||! атворех уста и ја, пођутах, па му рекох: од кад ниси јеог— «Ни данаб, ни јуче». НПустих децу кући. К. рекох: иди мојој кући, кажи мојој жени нека ти да да – једеш, ади не мој много јести — бићети тешко, пошто си много изгладнео. Иза“ 5 ђох из школе, Михаило стајаше у ходнику. Пружих му руку, а он ми рече. «Хвала _ ти кад имаш срца према сиротињи. Да ми је икако могуће узео бих то дете к - себи. Узми га, болан, ти; где једу твоја дега — има и за њ'га». Тако и би. : К. оста у мојој куби и сврши код мене У, разред, па после продужи школовање