Учитељ
28 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ
Ен
Ове се сјајне пруге показују само кад је Месец пун, т. ј. кад зраци сунчани управно на њ падају и тада се могу и кроз мањи телескоп видети. Слично томе, али у мањем размеру, пружају се такве сјајне пруге и од других планина, као н. пр. од Коперника. ; -
Ове сјајне пруге нити су узвишења нити удубљења; оне стоје у једној равнини са најближом својом околином и никад не бацају сенке. Исто тако, мало их и друге висије у њиховом правцу пружања могу пореметити, јер се оне пружају увек истим правцем па и преко кратера и планина, брда и долина. Шта су оне у ствари, не може се лако рећи; врло је могуће да су то пукотине испуњене течном материјом из унутрашњости месечеве, која јако одбија сунчану светлост.
Неке од котластих планина показују нам бе у дугуљастом облику, али то у ствари није, и оне су кружпе, али нам се тако показују само за, то, што су близу ивице (оне површине месечеве, коју видимој те их ми гледамо више са стране, за том изгледају дугуљастог (овалног) облика.
Ниже мало, лево, наилазимо на једну планину која. је са свога облика, јединствена на Месецу; зове се Варгентин. По облику њеном упоре-
дили су је са сирцем (погача); али за њу се може рећи да је колосална.
сирчетина, јер је 12 миља широка. Биће да је и то била планина прсте-
настог облита, па је лавом све до самога врха испуњена и стврдла се. Још се по где где, на њој виде трагови од њене ивице, која ве по мало издиже на неким местима изнад упутрашње површине.“ Северно од Варгертина шири се величанствена планина, претенастог · облика Шикард са својим огромним пречником од 21 миља, у чудноватој супротности према оним маленим кратерима што сеу његовој средини виде и којих је 16 на броју. Шикард је тако широк, да кад би човеку његовој средини стајао, не би баш ништа могао видети од оног голе_ мог прстена око себе, једно због велике даљине, а друго због округлине " месечеве површине, и ако је ова планина висока 10.000 стопа Налазећи се у средини његовој изгледало би проматрачу као да је сред бескрајне пустиње, а кад би се попео на једну страну тога огромног бреговитог прстена, не би му могао супротну страну догледати, тако је далеко. __Из свега, што смо до сад на месецу разгледали, можемо закључити за све планине у отшшште, да су по правилу кружног, колутастог облика, У _ чијој се средини простире равница, на којој се код неких подиже у средини по неколико купастих брегова. Замислимо једнога путника месечевог, који се приближује једној таквој планини. Он види пред собом планинске огранкеи гребен; пење се, и долави најзад до самога врха. Пред њим се сада отвори недогледна даљина, али он види и то, да се овде пред њим не простире никаков планински.
ж) Врдо бисмо лепо могли себи представити Варгентин планину, ако. зами слимо тепсију напуњеву тестом али не до самога врха, но да се може ивица по мало видети. Ето таква изгледа ова месечева планина.
а ла 5