Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 25)

висораван, преко кога би он могао свој пут наставити. Испод његових ногу пукла је огромна провала, која је много дубља од површине месечеве којом је он до планине дошао. Он се мора сида са још стрменитије стране ове планине спуштати док не сиђе у унутрашње дно кратера, које је можда, десетак миља дугачко. Кад је и ту долину прешао, мора сада опет на више уз другу страну тога огромног прстена. И тек пошто је још неколико хиљада стопа сад низбрдо путовао, може рећи, да је преко овог једног брега прешао, -

Овде би свакако било једно тешко питање за путнике што се радо на брегове пењу, ма да се човек на Месецу шест пута лакше креће, него на Земљи, јер би свако тело на Месецу шест пути лакше било од тежине што га има на Земљи. — ==

Видели смо, да се на површини месечевој налазе очигледни трагови који нас уверавају да је он био позорница многих и страховитих вулканских револуција. Њихова чудновата рушења представљају нам они безбројни велики и мали планински прстенасти облици. А то је све довољно

да нас увери, да је месечева површина сасвим другчја него површина наше Земље.

Како су ове престенасте планине и кратери месечеви постали, можемо у неколико себи овако преставити.

Усијана маса из унутрашњости месечеве пробије себи пролаз до површипе месечеве. При отварењу критера на површини, одбаци околпу ивицу на страну; на тај начин постане левкаста рупа, око које се сада слаже пепео, лава и други талог из унутрашњости и на тај се начин почиње да образује кружни брег који даље расте, ако вулкан и даље продужи своје избацивање или то понавља. -

Ако ли, пак, при послетку већ, снага вулканска малакше, или доцније почне понова да избацује на истом месту, али са мање снаге, тако, да није у стању ону материју далеко да растура, онда се ова слаже у близини самога отвора у виду купастог брега, На тај начин постају централни брегови, којих имаде у многима кратерским формацијама месечевим.

Пошто се образовао и централни брег, тада је можда навалила, лава, на једно или на више места у страну; на тај су начин постала два, · или више централних брегова, а лава уједно излив се образује равну површину око њих.

Замислимо ли пак да се ова лава у толикој мери излије, да покрије и централни брег, тада постаје прстенаста планина без цонтралног брега с котластом долином. Ако ли се пак лава тако много излије да покрије читаву унутрашњост овакве прстенасте планине, чак до гребена саме планине, тада имамо онакав случај, као што смо напоменули код планине Варгентин. = -

Оне чудновате сјајне пруге, које се. стотинама од по неких планина, нарочито од планине Тихо, растурају, држи се да су испуњене пу-