Учитељ

98 ГЛАСНИК

знао је да су премештања учитеља, једна велика и озбиљна невоља и осн. шк. и учитеља, па је опет и његов распоред и велики и доцне се свршава. бем тога, како дознајемо, има и тога, да се учитељ и учитељица, који су муж и жена, раздвајају, па једно се премешта у једно, друго у друго место; да се одлични учитељи, који имају децу за школовање у средњим школама, премештају из вароши у седа, а долазе на њихова места, други, који су лошији од њихит.д. А све то свакако мучно да иде у прилог бољем раду и напретку осн. наставе. Јер шта следује после оваког пре-_ мештање — Једни губе вољу за. рад, што су одвојени од Фамилије своје, други су огорчени што су дошли у гора места, па такође неће _ радити ревносно и с вољом, трећи ће из огорчења ударити у политичке агнтације, а слабо водити рачуна о школи и т. д. Од свега тога можда ће неко добити или изгубити, али школа се не може надати добру за себе.

Ми смо увек били противни премештању учитеља без озбиљне потребе, а нарочито премештању у невреме, па то и сад велимо, подижући свој глас, да се једном почне озбиљно водити рачуна о осн. школи и учитељима, па да се премештаји врше на време и да се врше онако како је за учитеље право а за школу корисно. :

Гледајући, пак, како се тврди да настава, треба тачно да почиње од“ 16 авг., а премештаји се врше после 1, 2 и више месеци, или како сего вори да су премештаји штетни, а опет се креће по неколико стотина, учитеља — ми бисмо готово волели да је обратно, т. ј. да чујемо како се говори оно што није добро, а да се само чини оно што је добро и корисно за школу и учитеље.

„Одјек“ о „Учитељу“ и учитељима. — После више повољним оцена о „Учитељу“ и раду Учитељ. Удружења у прошлој години, што је изашло у више листова и што су иначе многи изјављивали — „Одјек“ је пре неког времена почео доносити чланке који нападају учитеље, њихов лист и њихово Удружење. У томе листу, у приказу 10. свеске „Учит.“, поред др. замерака и буквалног разумевања извесних чланака“), писац нарочито на. пада но изјаву Глав. Одбора, у којој је члановима, Удружења саопштено да захтеви срп. учитеља нису нашли одзива на надлежном месту. Кад су „Ваљев. Новине“ пребациле „Одјеку“ што тако о учитељима пише и са ветовале му да не забада трн у здраву ногу, онда поменути критичар у

“) Н. пр. где уредник саопштава шта је покушавано за ширење знања, и писмености у народу још 1849 и 50 год. и где је напоменуо, да је штета, шт' се на томе није п даље радило, ту се критичар чуди таком мишљењу. Међутим јеф кат, да би писменост данас боље стајала у народу, да се од 1850 год. ма ш радило на томе. Ако прва замисао није била најбоља, то бп се после дотеривал и изводило све боље и боље. - -