Учитељ

154 - КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

скриве, многобројни су и нарочито осетљиви по бистрију и несташнију децу. Ако предавање нема интереса, новости и природности; ако је неразумљиво и претрпано; ако се ученици дисциплинишу на сасвим сурови смешан начин иди тога никако и нема, налази се тада вазда извора за ученичке преступе.

У ову групу извора за преступе долази даље: домаће васпитање, које ствара рђаве навике.

Ученик прави кривицу или из зле намере и навике или што ужива у томе. Повод за све ово јесу: рђаво васпитање, пропуштање погрешака; природан чагон за себичношћу и т. д. Оваки су узроци опасни и тешко се искорењују а преступи учињени из несташлука више ву неурачунљиви и неопасни, јер их прави кипећи дух. дечји, који нерадо мирује али зле намере нема.

Писац вели: да су извори преступа разноврсни и многобројни и да њих угушити, значило би угушити преступе. Несрећа је пак у томе, што се извор не предвиђа, већ се изналази, пошто се преступ учини.

Најглавнији део расправе и јесте овај, који се бави откривањем извора за преступе. Кад се они пронађу, онда је лако изрицати казну и нема бојавни, да ће се у томе грешити, већ напротив праведно и успешно лечити од погрешака.

__У изворе преступа писац није уврстио и моралне побуде, а то су извори часни и похвални, н. пр. ако ученик хоће да одбрани слабијега друга, ако хоће грабљивцу да отме неку ствар, ако себе брани, чува своје и школске ствари ит. д. 5

У другом делу расправе, који се зове „последице преступа“, са критичком пажљивошћу писац је обележио све оне моменте, који се појаве по извршењу дела. или при самоме вршењу, а који ву нека врста казне за кривца. Ту долази грижа савести, страх, губитак једнога да се добије друго, рђаве последице од кривице (болест, срамота) ит. д. Ове казне као

_ природне кривице и јесу праве казне или природне казне и ако се оне појаве у стању су да кривца поправе а да му не кваре расположење према, друштву и не воде обзира према личним особинама. |

Трећи део носи име: „како се греши 7“ Овде је уложено много труда да се аналишу побуде за грешење и само извршивање кривице. Писцу може на част служити, што је с најосетљивијом тачношћу описао тежње за грешењем, одлучивање и стварање воље за кривицом као и разне друге околности, што туна имају удела. Мотив за преступ јесте изглед на неко лично задовољство, било да оно долази од саме радње преступа (пушење, картање) или од предмета, који се преступом задобија. Јачина тих мотива и тера на бржи рад, па ако је ср веће и енергија је за кривицу јача, док у противном слаби,

У Као најважнији психолошки процес и при преступу, јесу: мотиви, који су за и мотиви, који су против преступа, те се ученик доводи до уколе-

«