Учитељ

МУЦАЊЕ У ГОВОРУ 244

дисања и говорећи, веома брзо уморе своје груди Оваки се људи, хтели не хтели морају одрећи дивнога дара речитости, па се само тешити речима, Гибоновим : «Успех мога пера учинио је, да сам мање желео тражити и успех говора». Али, колико њих има, који се могу похвалити и овиме, чиме Гибон: С тога је васпитачима једна од најпречих и најхуманијих дужности да, својом вештином лече ове недостатке и вежбају подједнакој подобности говора све своје ученике у опште. Васпитач дакле, мора и у овоме правцу да васпитава, ако није рад да га доц-. вије потомство суди. Његови погледи морају да су бистри, његова васпитачка вештина мора да обухвати све. Он мора имати у виду све три врсте ученика, као што мора, јасно схватити и разлику која се међу њима појављује Сувише брзе и говорљиве ученике он утишава, а спорије креће на живост, те тиме између та два реда постиже нужну једнакост. Ово је потребно, а то је и васпитачки. Трећој врсти ученика, то јест ученицима који муцају он треба да посвети највећу пажњу.

Имајући и сам, за време свога учитељевања, по више оваких случајева, ја сам се трудио да им помогнем. Из почетка, истина лутао сам; чинио сам опите то са овим то са оними најпосле, ја сам дошао до извесних позитивних резултата. Они, без сумње, нису без вредности; ја ћу их овде саопштити.

Без сумње да заплетеност у говору и брзи умор груди и органа за дисање, код појединаца, долази од недовољне развијености истих органа. Другим речима: Да, говор буде тачан, звучан и у ритму нужне су широке и развијене груди, здрава плућа и душник као и остала, говорна оруђа. Ко пак нема овога, он има средстава да учини да буде тако.

За развијање груднога коша нужно је редовно радити на чистом ваздуху гимнастичке вежбе на реку и барнама, а употребљавати и слободну гимнастику. За вежбање плућа треба, довољно слободнога кретања пешице по равници а и по брдима, разуме се, поступно све више и више. Вежбање душника, и осталих говорних оруђа по најбоље се може чинити гласним говором или читањем. Има деце, која просто не могу речи проговорити без застајкивања, и за њих је врло тешко одмах отпочети говором или гласним читањем, Код њих се вежба може отпочети и по којом песмицом чији се тон приближује ритму обичнога говора. После таквих песмица пажљиво се приступа изговарању појединих речи и реченица. Тим се, разуме се, после некога времена долази до неочекиванога успеха.

И историја света, пружа нам примера за ово. Отац Стјуарта Миља, велику је важност полагао на гласно читање сво-