Учитељ
ДЕЧЈЕ ИГРЕ 221
Испод руке је, кад се рука с коњком принесе уз око, те се нанишани, па се брзо спусти до колена, и одатле се баци коњак тако, да опише до купа један лук, који полази од висине колена, па најпре се пење, а за тим пада. Ако се оће, да се остане што ближе до купа, онда се баца коњак тако, да опише што оштрији, пупчастији лук, и то да се пење у блажем нагибу, а да пада у што оштријем, те да падне међу купе као из неке висине. Кад се пак оће да коњак оде што даље, онда, се баца тако, да опише што блажији лук. По земљи се бије, кад се коњак баци тако, да се котрља по земљи и пред купама, и пошто их мимоиђе.
Што ко при бијењу убије, згоди, т. ј. развали од купа, то носи, узме.
Ово је шрво бијење, бијење од белеље, бијење с белеге.
При првом бијењу не пази се толико на то, да се што убије, колико на то, докле ће,да оде коњак, и где ће да стане. Чији коњак оде најдаље, тај је први, чији је по даљини нареду после њега, тај је други, за њим долави трећи, четврти, и т. д., а чији је најближи тај је последњи. Кад нечи коњак при котрљању удари о туђ коњак, па га отера даље, но што је био, то се рачуна оном, чији је коњак отеран даље, и где тад застане, ту је његово место, а не сме коњак да се врати на старо место. Обично се не брани трчати за својим коњком, и зауставити за гдо се оће; ово раде мања деца и неуки, и они, који још бију испод руке. Но није слободно при том гурати коњак, да оде даље. — Чији коњак при првом бијењу смету играчи, или ко од оних, што стоје около и гледају, или ма каква животиња, тај се повраћа, те бије по други пут с белеге, и то се каже повратак. Ако је сметнут коњак иза купа, онда му се не рачуна, не кабули, што убије као повратак; ако је сметнут пак коњак пред купама, онда се рачуна, кабули, што убије. Чији коњак сметне каква мртва ствар иза купа, нема му да се враћа; ако се деси таква сметња пред купама, има да се врати, ал се не рачуна, што убије. Ако ко не дотури при првом гађању, буде недометан, враћа се те бије по други пут, ал му се не рачуна, што убије; чешће недометак бије по други пут од по аута. — Може, ко оће, кад бије први пут, да каже у њима сам“, и тад да гађа, те се учи, ал му се не рачуна, што убије, и ма куд му коњак отишао, он оде
"те га донесе код купа; млоги неће ни да бије, но баци коњак тек онако. Пошто већ бије, баци коњак, не може да каже »у њима сам“, то треба да се каже пре бијења. Само један може бити у њима. Ово обично ради онај, што бије последњи, и то, ако су сви остали отишли далеко. За доброг гађача срамота је да остане у њима. Онај, што је у њима, зове се још и бибац, а и бибац богомољац. По некад је, ако је уговорено, увек бибац онај, који, по редовном бијењу, буде најближи, па и ако он то није казао — јер у осталом није ни знао да ће бити најближи.
Пошто сви избију прво бијење, избију с белеге, отиду сваки код свога, коњка, те да сад бију друго бијење, да бију с оне стране. Чији је коњак најдаљи тај је први — тај први бије, а за њим остали редом. При овом