Учитељ

230 ДЕЧЈЕ ИГРЕ

Као год што се игра са купама, тако се исто игра и са зрнима (орасимај — на по зрно, на по два зрна, на по три зрна па чак и на по четири зрна, па се и то зове купкање. :

Неваљала и задорљива деца, кад им што не иде у игри, или кад се што споречкају с друговима, оће да учине лору, трабу — викну: „Граба, !!< или „Лора !!“... па јурну у купе, те зграбе своје купе, а обично и још чију, тад јурну сви остали и играчи и неиграчи, и грабе, што ко може. После тога настаје свађа и препирка, а чешће и гушање и бој. Такога други пут не примају у игру, или га приме тек под свечаном заклетвом, да ће играти поштено, или кад се нађе ко од играча, да стоји за њеза добар.

+

Сва је вештина у ове игре у правом гађању, а то се постизава тек другим веџбањем. Но млоги и после дугогодишњег веџбања не дотерају далеко у овој вештини, и по томе мало је правих вештака у купкању. То је име до душе славно за играча, но млого пута му је и непријатно, јер "нико не сме с њим да игра. — Непрестани а умерени покрет праћен не сувише јаком виком, већ веселом лармом, јесу карактерни знаци, који прате ову игру. Ко губи, тај се мало уозбиљи и ужести; који пак добивају, иде им добро, а и они, који нити губе, нити добивају, весели су, пуни наде и расположења, па скакућу, шале сеи задиркују, а често и поџеврљају, што траје само тренут, два, те се за тили часак претопи опет у расположење, шалу, и забаву.

И тело и дух су у непрестаном умереном покрету У овој игри.

На телу ради највише око, и са пуним правом могло би се рећи, да се ова игра игра оком. Свакога тренутка има око да одређује правац, да, нишани, и да оцењује даљину. Врло је важна веџба у оцењивању даљине оком у оном моменту, кад се не зна, који је од двојице даљи. Тад обично свак од друштва стане код купа, премери оком по неколико пута обе даљине, па каже овај је или онај даљи, а по том дође право мерење, које једне пресуде потврди, и друге поништи. Исто је тако важна и она воџба, у оцењивању даљине оком, при излажењу на правац на један начин, и у спуштању одвесне на извесан правац, при излажењу на правац на други начин. — Мишићи на десној руци имају једну фину и врло важну веџбу, а на име: треба према оком оцењеној даљини, и према тежини коњка умерити мишићну снагу, те коњак бацити право у купе. Ова је врста гађања са свим различита од оне с лоптом: ова је млого Финија, и компликованија, она је грубља, и простија; ова се врши полако, и са размишљањем, она врло брзо, и скоро рефлективно; код ове је удаљење тако исто важно, као и правац, код оне је главна ствар само правац. — Даље ова игра даје млогостручну и умерену гимнастику и за све остало тело, а особито за ничмене, трбушне, и ножне мишићв, при честом сагибању, чучању, и трч-