Учитељ

ДЕЧЈЕ ИГРЕ 229.

онда их обично ките -— сваки дода још по једну купу, — и тад се каже: мита на по једну, а ако додаду по две, онда је кита на по две, ит.д. те их сад буде више но обично, па их гађају, као и с почетка. Овом приликом, а и кад је више играча, те је млого купа, отимљу се, ко ће пре да бије; а кад је мало купа, отимљу се, ко ће последњи да бије, те да

остане или у њима, или најближи. — По некад неће да ките курве, но их гађају, па ма била и једна, и тад се узвикује |у Трстенику)ј: „Курва је проклета, убићу је с окета!«“ — и сви је за иста и гађају с ока, и оти-

мљу се, ко ће пре да је гађа.

Кад се све купе поубивају, онда се меће на ново, на ново издаљује до белеге, на ново бије прво бијење, а за њим друго, ит. д. И тако увек даље. |

Кад неко изгуби све, па му остану још три зрна, ораха, и четврти коњак, он меће чају место купе, а то је два ораха доле, а трећи врз њих. Ако су му преостала још само два зрна, он меће кулу, а то је један орах доле, а други се пажљиво намести врз њега. Ако му пак буде заостао само још један орах, обично се дозвољава да меће место купе једно зрно; но пази се да неко не каишари, те да од последње купе не меће најпре чају, па онда једно зрно. Тај, који је место купе понајзад, кад је пречистио џепове, уна. издиханију“, метнуо чају,.или кулу, или зрно, бије са осталима равноправно. Ако он убије оно, што је и метао, меће и по други пут то исто, ал то се сме догодити само три пута; ако ко други убије чају, кулу, или зрно, тај мора по том опет да меће целу купу. Коме не претекне ништа сем коњка, он меће коњак, место купе. Тад свак од бо-. љих играча радије гађа коњак; но купе; ко убије коњак од првог гађања, узме га, Ако пак нико не убије коњак од првог гађања, онда, пошто сви избију прво бијење, узима он свој коњак, и иде на белегу, те и он бије, као и остали прво бијење, а за тим, према даљини коњка, и друго бијење. и што убије, то узме, па игра даље — то се каже мало се закопмркао. Негде се ради тако, да онај не диже коњак, док сви не избију и прво и друго бијење, па, ако му нико не убије коњак, он узме и коњак, и све купе, које преостану после другог бијења. Коњак се не сме метати више од један пута, и тад остаје још последња утеха играчу без среће, да разбије коњак, и да га поједе, што непремено и учини из страха, да играјући с тим коњком и други пут не прође тако исто. — Кад коме све добију, кажу, да су га препирили, препмркали, опељешили, отерали на аџилук, истресли му џепове. |

Кад се сврши игра, онда се пребрајају ораси, и тад се види, да је неко добио, на добити, ћарио, на Ћару толико и толико купа; неко је ивзубио, итетио, на штети, зијанио толико и толико; а ко није ни добио ни изгубио, каже: „Ја сам на својем“, и уна својим сам орасима“,