Учитељ

С МУКОМ ОДРЖАО УЧИТЕЉСКИ АУТОРИТЕТ 945

— Господине, одговори М., — кад смо синоћ били на вечерњу, ми нисмо отишли с другом децом, него осмо се попели на звонару. Тамо има голубића (а доиста их је било), па смо хтели да уватимо кога и да носимо кући, да их припитомимо. Ми смо мислили да ће се чича Живан Светац задржати дуже, он остане до мркла мрака у цркви — али кад смо сишли са звонаре, црква је била закључана. Ми смо викали и лупали смо на врата, али нас нико није чуо. Кад смо видели да смо затворени, ми се договорисмо да преноћимо у цркви и да хватамо голубове, јер их је пуно улетило у тороњ кад се сунце смирило.

— Од куда вам светлост; упитам ја.

— У звонари се не види ни у подне, па смо понели палидрвца да запалимо свећу, одговори дете.

— Зашто сте мало пре силазили доле у цркву рекох.

— .Изгоре нам свећа, па смо сишли те узели из цркве другу, одговори дете.

Још неколико питања дадох, на која деца одговорише признавајући све. Онда им рекох нека иду у школу, да преноће код послужитеља, а ми се упутисмо крчми, да данемо душом и да коју попијемо после оволиког узбуђења и страха. Тамо нађосмо престрављене жене, где су се закључале у механи и једва нам отворише. Сад им испричасмо све, а оне нас у највећем страху саслушаше. Ја не пропустих додати ћатинити, да су све њене приче постале, као и ова о овим нашим вечерашњим «светитељима». Она је само ћутала.

ТУ.

Сутра дан, у недељу, дође ревизор, г. Љ. и почесмо испит у 1 сати.

М. и С. били су ми одлични ученици, а примерно су се владали, те сам био, пре тога, њих изабрао да награде добију; али због ноћашњег догађаја, било је питање, да ли да им се да награда г За време одмора ја испричам ревизору све и почнемо се саветовати да ли овој двојици да дамо награде или не. После саветовања сложисмо се да: ученици М. и С. учинили су погрешку, али и врлину. Погрешка, им је што су хтели радити оно, што није дозвољено, а врлина им је, што су пажљиво слушали свог учитеља, што су му апсолутно веровали да ноћу нема никаквих авети и привиђења, него само онога што се 'и дању виђа, зато су и били слободни и куражни да сами остану и преноће у цркви.