Учитељ

274 · ОЉА беНоИ КЕ

2. Рачунаљку. — Може учитељ сам начинити и рачунаљку у облику руске рачунаљке, узимајући за куглице растови шишарака. Шишарке се

могу нанизати на гвоздену жицу или на канап. Д.

Одговор на 4. питање.

У већим местима где има доста деце у основној школи, отварају се паралелни разреди. У неким местима има по два и три одељења сваког разреда, а у неким мање. Досад је био у већини места у превођењу ђака из разреда у разред овакав обичај: ђаци из [ раз. 1 одељења иду у П р. [ одељење, а ђаци 1 р. П одељења прелазе у Пр. П одељење и т, д. Иде дакле одељење у одељење одговарајуће, Ту; Пу П одељење. Тако је и у осталим старијим разредима где има паралелних разреда.

Овако превођење деце из разреда у разред непрактично је и једнострано, а да је тако ево доказа, којим ћемо уједно и решити то питање, и разуме се удесити то другчије, које ће се лако видети из решења овог питања.

Кад се ђаци преводе из 1 одељења, млађег разреда, у 1 одељење старијег разреда, остају увек иста деца и код другог наставника са свима и врлинама и манама које су имали и код пређашњег наставника. Разуме се да ће наставник који је добио децу из млађег разреда добре стране код.

· деце и даље развијати, а рђаве сузбијати, али то није толико и у такој мери могуће, као кад би се деца рецимо првог разреда помешала и поделила и по успеху у науци и владању, и тако би наставници другог разреда добили деце из оба одељења првог разреда. Та деца била су код два наставника у првом разреду. Наставнику старијег разреда који има помешану децу из оба одељења млађег разреда лако је упоређивати децу из једног и другог одељења, и према томе даље их упућивати. Један је наставник обратио већу пажњу на један предмет, а други наставник на други предмет. Један је наставник обратио већу пажњу на васпитну страну од другог. Код једнога су деца спремнија у читању, а код другога у рачуну. Код једнога је боља дисциплина него у другога. Упоређујући овако добре и рђаве стране код деце једног и другог одељења, наставнику старијег разреда лакше је уочити врлине и мане код деце, него кад би имао децу која су код једног наставника учила, јер наставнику и поред најбоље воље није могуће да обрати сву пажњу и на најмање и најситније захтеве педагошке. Један је обратио већу пажњу на једно а други на друго, и тако су један другог у многоме допунили и одговорили најбитнијим захтевима педагошким.

Па и деца из разних одељења постану саревњива, и натичу се које

ће бити боље у настави и васпитању, а и то је један велики добитак у настави.